Слободан Јовановић о личностима револуционара

Abstract

‒ Предмет овог рада јесте кратак приказ личности револуционара у књизи Вођи Француске револуције, коју је написао Слободан Јовановић. Он, додуше, не даје дефиницију револуције, али излаже све њене битне одлике. Најпре, она је „побуњена гомила“ и „велики покрет маса“. Затим, њој је својствена једна моћна и уверљива идеја која је у стању да овлада народним масама и доведе их до незаустављивог фанатизма. Трећа одлика револуције јесте правни нихилизам, који се нарочито очитовао у суђењу Лују XVI 10. августа 1792. године, што је иначе важећи Устав од 1791. године забрањивао. За такав изузетан подухват, каква је била Француска револуција, били су потребни и изузетни људи, који су били наоружани пророци у Макијавелијевом смислу те речи – пророци нове вере и предводници надмоћне оружане силе, која ће ту нову веру наметнути, не би ли она овладала народом. Ти велики револуционари које је Слободан Јовановић приказао били су Мирабо, Дантон, Димурије и Робеспјер.

The subject matter of this article is a short review of revolutionary characters in the book The Leaders of French Revolution, written by Slobodan Jovanović. He did not give the very definition of the revolution as such but exposed all its substantial features. At first, it is a “revolted crowd” and a “big mass movement”. Secondly, its particular feature is a powerful and convincing idea which is able to empower the people and wake in them unstopable fanat icism. The third feature of revolution is legal nihilism, which particularly had been expressed in the trial of Louis XVI on August 1792, which the Constitution of 1791 did not allow. For such an extraordinary enterprise as the French Revolution special men were needed, which in Machiavelli’s sense were armed prophets of a new faith and leaders of a powerful force which could that faith inprint in the souls fo the people. According to Slobodan Jovanović, Mirabeau, Dumourieu, Danton adn Robespiere were great revolutionaries.