Гојазност у гестацијском дијабетесу: ризик за кардиоваскуларно обољење

Abstract

Ранија истраживања су показала да жене са претходним гестацијским дијабетесом (пГД) имају двоструко већи ризик за будући кардиоваскуларни догађај (КВД), чак и у одсуству поремећаја гликорегулације и/или типа 2 дијабетеса (Т2Д). Истовремено, гојазност представља високо позициониран и значајан фактор ризика за развој ГД у препорукама професионалних ендокринолошких и гинеколошких удружења. Резултати претходних студија су указали да су ГД и хипертензивни поремећаји у току трудноће праћени заједничким патофизиолошким поремећајима и метаболичким абнормалностима, васкуларном дисфункцијом, дислипидемијом, гојазношћу, који и након трудноће доприносе повећању кардиоваскуларног морбидитета ових жена, чинећи их ризичном популацијом за обољевање од коронарне болести, инфаркта миокарда и срчане слабости. Према подацима Финске националне студије, преваленција новонастале хипертензије, у периоду праћења од 20 година, била је највећа у жена са пГД и прекомерно ухрањених, и то чак 4 пута већа, у поређењу са нормално ухрањеним женама са пГД. Студија спроведена у Шведској је након детаљне статистичке анализе и стратификације издвојила ГД као валидан клинички маркер ризика само у прекомерно ухрањених жена, односно оних са индексом телесне масе између 25 и 30 кг/м2 у току трудноће. Процена кардиоваскуларног ризика у току саме трудноће и у раном постпарталном периоду је значајна у циљу идентификовања жена са пГД, са високим ризиком за испољавање КВБ. У том смислу, поред конвенционалних фактора ризика (гојазност, хипертензија), неопходно је дефинисати додатне клиничке маркере кардиоваскуларног ризика у циљу смањења укупног кардиоваскуларног морбидитета.

Earlier studies showed that women with previous gestational diabetes (pGD) are at doubled risk to have a future cardiovascular event (CVE), even in absence of glycemic disorders and/or type 2 diabetes (T2D). At the same time, obesity is a highly positioned and significant risk factor for the development of GD in the recommendations of professional endocrinological and gynecological associations. Furthermore, results of numerous studies indicated that GD and hypertensive disorders during pregnancy are followed by common pathophysiological and metabolic abnormalities, vascular dysfunction, dyslipidemia, obesity, which even after pregnancy contribute to increased cardiovascular morbidity of these women, making them at risk for coronary heart disease, myocardial infarction and heart failure. According to the Finnish National Registry, the prevalence of newly diagnosed hypertension in the follow-up period of 20 years was highest in women with pGD and overweight, and even 4 times higher, compared to women with pGD and normal body mass index. A study conducted in Sweden, after a detailed statistical analysis and stratification, identified GD as a valid clinical marker only in overweight, those with a body mass index between 25 and 30 kg/m2 during pregnancy. Cardiovascular risk assessment during pregnancy and in the early postpartum period is important, in order to identify women with pGD at high risk of developing CVD. In that context, in addition to conventional risk factors (obesity, hypertension), it is necessary to define additional clinical markers of cardiovascular risk in order to reduce the overall cardiovascular morbidity.