Неалкохолна масна болест јетре и синдром полицистичних јајника: да ли постоји повезаност?

Abstract

Синдром полицистичких јајника (ПЦОС, енгл. polycystic ovary syndrome – PCOS) се сматра најчешћом ендокринопатијом код жена у репродуктивном периоду. Поред често присутних метаболичких поремећаја, као што су гојазност, инсулинска резистенција (ИР), хиперинсулинемија, поремећена гликорегулација и дислипидемија, среће се и поремећена функција јетре, као важног регулаторног метаболичког органа. Због тога се код жена са ПЦОС све чешће потврђује постојање неалкохолне масне болести јетре (НАФЛД, енгл. nonalcoholic fatty liver disease – NAFLD). Бројни гени укључени у синтезу андрогена, цитокини, ИР, као и стечени фактори, као што су ендокрини реметиоци, могу бити укључени у етиопатогенезу настанка ПЦОС и НАФЛД. Иако се биопсија јетре сматра златним стандардом за постављање дијагнозе оштећења јетре, рутинска употреба ове инвазивне методе се не препоручује, већ се саветује употреба неинвазивних метода, попут ултразвука абдомена, као и различитих серолошких биомаркера које можемо користити за прерачунавање индекса, попут индекса масне јетре и НАФЛД скора масти у јетри (НАФЛД-ЛФС). Терапијске опције у лечењу НАФЛД укључују, пре свега, хигијенско-дијететске мере, повећање физичке активности и губитак тежине код прекомерно ухрањених или гојазних ПЦОС. Примена метформина код гојазних пацијената са ПЦОС показала је значајно снижење ензима јетре, док је примена омега-3-масних киселина утицала на смањење садржаја масти. Недавни подаци показују да примена лираглутида код гојазних жена са ПЦОС може утицати на смањење телесне тежине и имати повољне ефекте на предикторе фиброзе јетре.

Polycystic ovary syndrome (PCOS) is considered to be the most frequent endocrinopathy in women during reproductive period. Obesity, insulin resistance (IR) and type 2 diabetes are prominent metabolic characteristics of PCOS together with liver derangement as an important metabolic regulatory organ. Therefore, we have very frequent nonalcoholic fatty liver disease in PCOS women. Multiple genes involved in the synthesis of androgens, cytokines and IR, as well as acquired factors, such as endocrine disruptors, could associate the etiopathogenesis of PCOS and NAFLD. Although liver biopsy is considered to be the gold standard for diagnosing liver damage, its routine use in such a prevalent condition as PCOS can be related to a higher rate of complications. Therefore, it is necessary to be able to diagnose NAFLD using simple and reliable surrogate markers such as fatty liver index and NAFLD fatty liver score. Therapeutic options for the management of NAFLD are including dietary regiments, physical activity and loss of weight in overweight or obese PCOS. Metformin use in obese patients with PCOS significantly reduces liver enzymes, while omega-3 fatty acids use decreases liver fat content. A recent study with liraglutide in obese women with PCOS influenced body weight reduction and showed favorable effects on the predictors of liver fibrosis.