Стојан Новаковић у Дневнику Милана Ђ. Милићевића

Abstract

Дневник српског књижевника, педагога, преводиоца, историчара и етнолога Милана Ђ. Милићевића представља грађу од прворазредног значаја за политичку и културну историју Србије. Милићевић је као хроничар различитих друштвених збивања дао заокружен и уверљив преглед стања српског народа у последњој четвртини 19. века, а посебно српске престонице у периоду који је Дневником обухваћен. Aутор овог рада је покушао да на основу расположивих података пружи што целови тији приказ живота и рада Стојана Новаковића, истакнутог српског политичара, министра и председника владе Србије, дипломате, филолога, историчара књижевности, хералдичара и председника Српске краљевске академије, наравно из визуре Милићевића, његовог дугого дишњег блиског пријатеља и партијског саборца. Милићевић је својим драгоценим, пластичним и реалистичним писањем омогућио да боље сагледамо личност и свеукупну делатност Стојана Новаковића. Уверљивом хроничар ском нарацијом Милићевић је Новаковића очовечио, учинио га стварнијим, људскијим и жи вотнијим него што смо до сада имали прилике да га упознамо.

Diary of Serbian writer, pedagogue, translator, historian and ethnologist Milan Đ. Milićević, which he was keeping for 37 years (1869–1905), is a material of huge importance for political and cultural history of Serbia. With his writing, Milićević, as a chronicler of various social events, provided well-rounded and convincing overview of status of the Serb people in the last quarter of the 19th century, and especially of Serbian capital in the period covered by the Diary. Using data found in the notes which were written into the Diary, the author of this paper tried to provide an overall overview of life and work of Stojan Novaković, prominent Serbian politician, minister and prime minister of Serbian government, diplomat, philologist, literature historian, heraldist and president of the Royal-Serbian Academy, of course from Milićević’s perspective, who was his long-time friend and partisan colleague. By writing down everyday events into his Diary for years, Milićević, with his precious, plastic and realistic writing, enabled us to have better view of character and overall work of Stojan Novaković. With his convincing chronical narration, Milićević brought Novaković to life, made him more realistic, more human and more vivid that we ever had a chance to see. All layers, which were being painted for decades, were scrubbed off of his character, turning him almost into semi-deity, idealizing him and his overall work and creating idealized picture of time in which he lived and worked. By presenting him to potential readers in a different light than before, and by providing new and little known information about Novaković, Milićević pictured a person of flesh and blood, with all his virtues and faults, numerous life problems and needs.