The Kashubian Indefi nite Marker Jeden ‘One’ and Its Grammaticalisation

Abstract

This article analyses the use of the indefinite marker jeden ‘one’ in contemporary Kashubian, which has often been treated simply as an indefinite article in previous studies. A synchronic description has been presented in the first part of this paper, comparing the use of the indefinite marker in Kashubian with that in Polish, Upper Sorbian and German. The second part deals with the diachronic change in Kashubian in this respect. The main conclusion of this paper is that Kashubian has never developed the indefinite article per se, while its usage was far more frequent in the past, which could be explained by the emergence of the German influence.

В данной статье рассматривается употребление в современном кашубском языке неопределенного маркера jeden (один), который до сих пор часто считался неопределенным артиклем (членом). В первой части статьи дается синхроническое описание неопределенного маркера в названном языке в сопоставлении с польским, горнолужицким и немецким языками в свете так называемой теории грамматикализации Б. Хейне. Во второй части анализируется изменение в его употреблении с диахронической точки зрения. Основной вывод данной статьи состоит в том, что, в отличие от горнолужицкого и немецкого языков, лексема jeden в кашубском языке никогда не была и не является неопределенным артиклем как таковым, хотя частота ее употребления росла до середины 20-го века по причине влияния немецкого языка на кашубский.

У овом чланку се анализира употреба неодређеног маркера jeden ‘један’ у савременом кашупском језику, који је у ранијим радовима био често третиран као неодређени члан. У првом делу овог чланка аутор даје синхронијски опис неодређеног маркера у кашупском језику, поредећи га са еквивалентима у пољском, горњолужичком и немачком језику у духу теорије граматикализације Бернда Хајнеа. У другом делу овог рада се разматрају промене у употреби неодређеног маркера у том језику. Главни закључак истраживања јесте да неодређени маркер у кашупском језику никада није постао прави неодређени члан, иако је фреквенција његове употребе била доста висока до средине 20. века, што се објашњава утицајем немачког језика на кашупски.