Дијалекатска језичка слика света као лингвокултуролошки феномен

Abstract

Савремена словенска дијалектологија усмерена је на расветљавање феномена дијалекатске језичке слике света као територијално ограниченог сегмента националне језичке слике света. Актуелна истраживања у овој области науке о језику, посебно у русистици, дају значајне резултате у реконструисању модела концептуализације и категоризације објективне стварности у свести носилаца народних говора и њиховој језичкој интерпретацији и репрезентацији. Комбиновање модерних теорија и методолошких механизама, пре свега лингвокогнитивистичких и лингвокултуролошких, показало се као адекватан поступак у анализи дијалекатског материјала. Дијалекатска лексика сагледава се као одраз погледа на свет и менталитета дијалекатске језичке личности, а дијалекатски речници постају најрелевантнији извори за проучавање лингвокултурних специфичности конкретне говорне заједнице. Наш циљ је оријентисан на приказ модела концептуализације стварности дијалекатске језичке личности и вербалну манифестацију одређених културних / аксиолошких концепата на дијалекатској језичкој слици света српског језика, с обзиром на чињеницу да се дијалекти одликују богатим културолошким потенцијалом, чије проучавање са становишта лингвокултурологије шири могућности језичких истраживања. У раду ћемо представити реализацију концепта (не)хигијене у језичком сазнању носилаца призренско-тимочких говора, његову когнитивну интерпретацију и вербалну манифестацију на призренско-тимочкој дијалекатској слици света и покушати да издвојимо специфичне лингвокултурне елементе који одсликавају карактеристике менталитета и погледа на свет ове говорне заједнице.

Contemporary Slavic dialectology is focused on shedding light on the phenomenon of the dialectical image of the world as a territorially limited segment of the national linguistic image of the world. Current research in this field of language study, especially in Russian studies, is the source of significant results for the reconstruction of the model of conceptualization and categorization of objective reality in the consciousness of the bearers of national speech and their linguistic interpretation and representation. The combination of modern theories and methodological mechanisms, primarily linguocognitive, anthropocentric, linguocultural has proven itself to be an adequate procedure in the analysis of dialectical material. Dialectical lexis is viewed as an adequate reflection of the world view and the mentality of the dialectical linguistic persona, and dialectical dictionaries have become the most relevant sources of study of linguacultural specificities of a specific speech community. A linguocultural approach to the dialectical lexical system enables the extraction of cultural components contained in the semantic content of the linguistic units in which we find accumulated information on the way of thinking, life and traditional culture of a community. The paper presents the realizations of certain axiological and cultural concepts in the linguistic knowledge of the bearers of the Serbian folk speeches and their manifestation in the Serbian dialectical (Prizren-Timok) linguistic image of the world.