Gender Perspectives of Instrumental Jazz Performers in Southeastern Europe

Abstract

I investigate constructed social platforms for female jazz instrumentalist, with a particular emphasis on the Balkan cultural space of Southeastern Europe (former Yugoslav countries). In this region, female jazz instrumentalists are confronted with multiple systems of rejection, facing double standards of the Balkan social-ideological patterns, typical for the patriarchal tradition, reproduced and incorporated within a micro context of the already gendered music genre. I analyze the image of female jazz instrumentalist in the public cultural space where jazz is created and consumed. This study presents autoethnographic testimonies as a subjective point of view.

У раду истражујем друштвене платформе у којима се џез инструменталисткиње налазе, са посебним нагласком на балкански културни простор Југоисточне Европе (земље бивше Југославије). Овде се џез свирачице сусрећу са вишеструким системима искључивања, суочавајући се са двоструким стандардима балканских друштвених идеолошких образаца типичних за патријархалну традицију, репродукованих и инкорпорираних у микро контекст већ родно одређеног музичког жанра. Анализирам репрезентацију џез инструменталисткиње у јавном културном простору у којем је џез стваран и конзумиран. Ова студија је подржана аутоетнографским сведочењима из субјективног становишта.

У овом есеју истражујем изграђене друштвене платформе за џез свирачице, са посебним нагласком на балкански културни простор Југоисточне Европе (земље бивше Југославије). Џез инструменталисткиње се на овом поднебљу сусрећу са вишеструким системима искључивања, суочавајући се са двоструким стандардима балканских друштвених идеолошких образаца типичних за патријархалну традицију, репродукованих и инкорпорираних у микро контекст већ родно одређеног музичког жанра. Џез је претежно мушка музика, не само зато што су већина свирача мушкарци, већ и зато што у његовој естетици и друштвеном окружењу доминирају мушки идеали представљања. Генерално, поље доминантне џез традиције је мушко поље моћи у којем су још од његовог формирања жене остале позициониране као „друге“. „Аутентичност“ џез инструменталисткиња оспорава се у три си- стема преференција: у већ родно одређеној перформативности хегемонијског стила унутар традиционалног џез извођења, у начину представљања мушкараца наспрам жена у балканској патријархалној парадигми, као и полупериферни статус свирачица Југоисточне Европе у односу на свирачице Западне Европе и Северне Америке. Један од главних проблем са којим се бавим у раду је родно неуравнотежена регионална џез сцена и маргинализован статус џез свирачица. Студија је по- дељена у различите одељке, где анализирам слику џез инструменталисткиње у јавном културном простору, примећујући заступљеност родних улога у џез традицији. Кратак преглед историје џеза Југоисточне Европе и анализа регионалне стручне литературе постављају џез инструменталисткиње у репресиван статус откривајући хитност за истраживањем родног аспекта џеза. Као џез саксофонисткиња и композиторка, мој субјективни поглед и аутоетнографско бележење искуства служе као сведочанство о заступљености неједнако распоређене моћи у нашем културном систему.