Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life
Русский Дрезден 1920-1930-х годов: контуры музыкальной, церковной и общественной жизни
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
This article addresses the theme of Russian music in the German city of Dresden as it initially related to the virtuosi who had arrived from Russia. After the Revolution of 1917, the roles of Russian émigrés, such as Issay Dobrowen, Sergei Rachmaninov, Sergei Jaroff with his Don Cossack Choir, Maria Chebotaryova-Vyrubova and others, grew in significance. On the strength of Russian émigré newspapers, archival documents, reference and research literature, individual events involving Russian music in this city during the inter-war years have been re-created and placed in a broad socio-cultural context.
В статье расматривается тема русской музыки в немецком городе Дрездене,
первоначально связанная с приезжавшими из России виртуозами. После
революции 1917 года значительную роль стали играть выступавшие в
Дрездене эмигранты. В их числе Сергей Рахманинов, Исай Добровейн,
Сергей Жаров и его Хор донских казаков, Мария Чеботари-Вырубова и
другие. На основе российских эмигрантских газет, архивных документов,
справочной и исследовательской литературы отдельные мероприятия с
участием русских музыкантов в этом городе в межвоенные годы воссозданы
и помещены в широкий социокультурный контекст.
Дрезден је у XIX веку био етаблирана дестинација за руске уметнике, писце и
музичаре. Руску музику су промовисали композитори-виртуози попут Алексеја
Љвова и Антона Рубинштајна. На прелому векова извођена је музика Чајковског,
Бородина, Глазунова, Аренског, Тањејева, Скрјабина, Ребикова, Метнера и
Рахмањинова. У том смислу, посебан допринос дао је Ернст фон Шух, диригент
Дрезденске опере. Између 1906. и 1909. у Дрездену је живео Рахмањинов и у
том граду је написао нека од својих најбољих дела.
После Првог светског рата, у Дрездену је боравио велики број
избеглица из Русије, међу којима су били Рахмањиновљеви рођаци – Сатинови
и Скалонови. Од 1922. до 1935. Рахмањинов је долазио у Дрезден готово сваке
године. Осим тога, концерте су држали Александар Силоти, Фјодор Шаљапин,
Игор Стравински и други музички уметници. Значајна је и активност Исаије
Добровејна, који је, заједно с Фрицом Бушом, шефом-диригентом Дрезденске
опере, поставио Бориса Годунова, Евгенија Оњегина и Хованш...чину. Као и
Рахмањинов, Добровејн је подржавао Хор донских козака под вођством Сергеја
Жарова, који је често наступао у Дрездену. На челу руске заједнице били су
кнез Алексеј Оболенски (раније једна од истакнутих фигура јавног живота)
и филозоф и писац Фјодор А. Степун, који је 1930. основао Руски културни
круг (касније реорганизован и преименован у Друштво „Владимир Соловјев“).
Друштво је организовало предавања и прославе посвећене руској историји
и култури; у тим приликама је извођена руска музика. Те манифестације је
посећивала млада оперска певачица Марија Чеботари, која је 1931–1936.
редовно наступала у Дрезденској опери. После доласка националсоцијалиста
на власт, Фјодор Степун је отпуштен са универзитета због „нелојалности“
новим властима и тада је основан огранак Руског народног ослободилачког
покрета. После тога, у Дрездену није рекламирана ниједна руска опера нити се
на градским паноима могло прочитати неко од чувених имена руских гостујућих
уметника. Руску музику је представљао једино Жаровљев Хор донских козака;
он је 1939. у Дрездену одржао стоти концерт и потом отпутовао у Сједињене
Америчке Државе.
Ključne reči:
Dresden / Russian diaspora / Russian music / S. V. Rachmaninov / S. A. Jaroff / Don Cossack Choir / Дрезден / Русское зарубежье / русская музыка / С. В. Рахманинов / С. А. Жаров / Хор донских казаков / руска дијаспора / руска музика / С. В. Рахмањинов / С. А. Жаров / Хор донских козакаIzvor:
Musicology, 2021, 30, 35-56Izdavač:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
DOI: 10.2298/MUZ2130035Z
Cobiss ID: 41638665
ISSN: 1450-9814 (print); 2406-0976 (online)
[ Google Scholar ]Institucija/grupa
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Зверева, Светлана Георгиевна PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11658 AB - This article addresses the theme of Russian music in the German city of Dresden as it initially related to the virtuosi who had arrived from Russia. After the Revolution of 1917, the roles of Russian émigrés, such as Issay Dobrowen, Sergei Rachmaninov, Sergei Jaroff with his Don Cossack Choir, Maria Chebotaryova-Vyrubova and others, grew in significance. On the strength of Russian émigré newspapers, archival documents, reference and research literature, individual events involving Russian music in this city during the inter-war years have been re-created and placed in a broad socio-cultural context. AB - В статье расматривается тема русской музыки в немецком городе Дрездене, первоначально связанная с приезжавшими из России виртуозами. После революции 1917 года значительную роль стали играть выступавшие в Дрездене эмигранты. В их числе Сергей Рахманинов, Исай Добровейн, Сергей Жаров и его Хор донских казаков, Мария Чеботари-Вырубова и другие. На основе российских эмигрантских газет, архивных документов, справочной и исследовательской литературы отдельные мероприятия с участием русских музыкантов в этом городе в межвоенные годы воссозданы и помещены в широкий социокультурный контекст. AB - Дрезден је у XIX веку био етаблирана дестинација за руске уметнике, писце и музичаре. Руску музику су промовисали композитори-виртуози попут Алексеја Љвова и Антона Рубинштајна. На прелому векова извођена је музика Чајковског, Бородина, Глазунова, Аренског, Тањејева, Скрјабина, Ребикова, Метнера и Рахмањинова. У том смислу, посебан допринос дао је Ернст фон Шух, диригент Дрезденске опере. Између 1906. и 1909. у Дрездену је живео Рахмањинов и у том граду је написао нека од својих најбољих дела. После Првог светског рата, у Дрездену је боравио велики број избеглица из Русије, међу којима су били Рахмањиновљеви рођаци – Сатинови и Скалонови. Од 1922. до 1935. Рахмањинов је долазио у Дрезден готово сваке године. Осим тога, концерте су држали Александар Силоти, Фјодор Шаљапин, Игор Стравински и други музички уметници. Значајна је и активност Исаије Добровејна, који је, заједно с Фрицом Бушом, шефом-диригентом Дрезденске опере, поставио Бориса Годунова, Евгенија Оњегина и Хованшчину. Као и Рахмањинов, Добровејн је подржавао Хор донских козака под вођством Сергеја Жарова, који је често наступао у Дрездену. На челу руске заједнице били су кнез Алексеј Оболенски (раније једна од истакнутих фигура јавног живота) и филозоф и писац Фјодор А. Степун, који је 1930. основао Руски културни круг (касније реорганизован и преименован у Друштво „Владимир Соловјев“). Друштво је организовало предавања и прославе посвећене руској историји и култури; у тим приликама је извођена руска музика. Те манифестације је посећивала млада оперска певачица Марија Чеботари, која је 1931–1936. редовно наступала у Дрезденској опери. После доласка националсоцијалиста на власт, Фјодор Степун је отпуштен са универзитета због „нелојалности“ новим властима и тада је основан огранак Руског народног ослободилачког покрета. После тога, у Дрездену није рекламирана ниједна руска опера нити се на градским паноима могло прочитати неко од чувених имена руских гостујућих уметника. Руску музику је представљао једино Жаровљев Хор донских козака; он је 1939. у Дрездену одржао стоти концерт и потом отпутовао у Сједињене Америчке Државе. PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Musicology T1 - Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life T1 - Русский Дрезден 1920-1930-х годов: контуры музыкальной, церковной и общественной жизни SP - 35 EP - 56 IS - 30 DO - 10.2298/MUZ2130035Z UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11658 ER -
@article{ author = "Зверева, Светлана Георгиевна", year = "2021", abstract = "This article addresses the theme of Russian music in the German city of Dresden as it initially related to the virtuosi who had arrived from Russia. After the Revolution of 1917, the roles of Russian émigrés, such as Issay Dobrowen, Sergei Rachmaninov, Sergei Jaroff with his Don Cossack Choir, Maria Chebotaryova-Vyrubova and others, grew in significance. On the strength of Russian émigré newspapers, archival documents, reference and research literature, individual events involving Russian music in this city during the inter-war years have been re-created and placed in a broad socio-cultural context., В статье расматривается тема русской музыки в немецком городе Дрездене, первоначально связанная с приезжавшими из России виртуозами. После революции 1917 года значительную роль стали играть выступавшие в Дрездене эмигранты. В их числе Сергей Рахманинов, Исай Добровейн, Сергей Жаров и его Хор донских казаков, Мария Чеботари-Вырубова и другие. На основе российских эмигрантских газет, архивных документов, справочной и исследовательской литературы отдельные мероприятия с участием русских музыкантов в этом городе в межвоенные годы воссозданы и помещены в широкий социокультурный контекст., Дрезден је у XIX веку био етаблирана дестинација за руске уметнике, писце и музичаре. Руску музику су промовисали композитори-виртуози попут Алексеја Љвова и Антона Рубинштајна. На прелому векова извођена је музика Чајковског, Бородина, Глазунова, Аренског, Тањејева, Скрјабина, Ребикова, Метнера и Рахмањинова. У том смислу, посебан допринос дао је Ернст фон Шух, диригент Дрезденске опере. Између 1906. и 1909. у Дрездену је живео Рахмањинов и у том граду је написао нека од својих најбољих дела. После Првог светског рата, у Дрездену је боравио велики број избеглица из Русије, међу којима су били Рахмањиновљеви рођаци – Сатинови и Скалонови. Од 1922. до 1935. Рахмањинов је долазио у Дрезден готово сваке године. Осим тога, концерте су држали Александар Силоти, Фјодор Шаљапин, Игор Стравински и други музички уметници. Значајна је и активност Исаије Добровејна, који је, заједно с Фрицом Бушом, шефом-диригентом Дрезденске опере, поставио Бориса Годунова, Евгенија Оњегина и Хованшчину. Као и Рахмањинов, Добровејн је подржавао Хор донских козака под вођством Сергеја Жарова, који је често наступао у Дрездену. На челу руске заједнице били су кнез Алексеј Оболенски (раније једна од истакнутих фигура јавног живота) и филозоф и писац Фјодор А. Степун, који је 1930. основао Руски културни круг (касније реорганизован и преименован у Друштво „Владимир Соловјев“). Друштво је организовало предавања и прославе посвећене руској историји и култури; у тим приликама је извођена руска музика. Те манифестације је посећивала млада оперска певачица Марија Чеботари, која је 1931–1936. редовно наступала у Дрезденској опери. После доласка националсоцијалиста на власт, Фјодор Степун је отпуштен са универзитета због „нелојалности“ новим властима и тада је основан огранак Руског народног ослободилачког покрета. После тога, у Дрездену није рекламирана ниједна руска опера нити се на градским паноима могло прочитати неко од чувених имена руских гостујућих уметника. Руску музику је представљао једино Жаровљев Хор донских козака; он је 1939. у Дрездену одржао стоти концерт и потом отпутовао у Сједињене Америчке Државе.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Musicology", title = "Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life, Русский Дрезден 1920-1930-х годов: контуры музыкальной, церковной и общественной жизни", pages = "35-56", number = "30", doi = "10.2298/MUZ2130035Z", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11658" }
Зверева, С. Г.. (2021). Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life. in Musicology Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts.(30), 35-56. https://doi.org/10.2298/MUZ2130035Z https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11658
Зверева СГ. Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life. in Musicology. 2021;(30):35-56. doi:10.2298/MUZ2130035Z https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11658 .
Зверева, Светлана Георгиевна, "Russian Dresden of the 1920s and 1930s: profiles of musical, church and social life" in Musicology, no. 30 (2021):35-56, https://doi.org/10.2298/MUZ2130035Z ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11658 .