Музикологија / Musicology 30 (I/2021)

Abstract

Током последње деценије XX века српска музикологија је свој дотадашњи репертоар истраживачких тема, управљен, највећим делом, на анализу композиција домаћих и иностраних аутора, почела да отвара и према другим тематским областима. Од тога времена наовамо појавио се значајан број књига и студија из историје литературе о музици XIX и XX века. Часопис Музикологија је учествовао у тој промени објављивањем низа радова из историје музичке критике, есејистике, периодике и историографије. Тема тридесетог броја јесте Музичка критика у Русији и Источној Европи – У знак сећања на Стјуарта Кембела (1949–2018). Тему броја, која је проистекла из једнодневне конференције одржане септембра 2019. на Универзитету у Дараму, Велика Британија, уредила је као гостујућа уредница др Ивана Медић, виша научна сарадница у Музиколошком институту САНУ и алумна Универзитета у Манчестеру. Њено ангажовање од 2012. до данас у својству координаторке Студијске групе за руску и источноевропску музику при Британској асоцијацији за славистичке и источноевропске студије (REEM-BASEES) довело је до плодотворне сарадње између те студијске групе и Музиколошког института САНУ. Међу досадашњим заједничким пројектима треба издвојити организацију две велике међународне конференције у Српској академији наука и уметности – Изван поделе на исток и запад: поновно промишљање привлачних сила балканске музике (2013) и Музичко наслеђе државног социјализма: преиспитивање наратива о послератној Европи (2015), као и два броја часописа Музикологија чије су теме такође проистекле из једнодневних конференција студијске групе REEM-BASEES: Музика и империја (бр. 20, I/2016) и Музика и криза (бр. 21, II/2016); обе теме уредила је др Ивана Медић. Годишња конференција REEM-BASEES била је организована у част др Стјуарта Кембела, еминентног шкотског музиколога, оргуљаша и диригента. Кембел је студирао руски језик и музику на Универзитету у Единбургу и затим одбранио докторат на Универзитету у Глазгову. Поред тога, стекао је дипломе Краљевског оргуљског колеџа и Краљевског колеџа за музику. Професор Кембел био је први, а доскора и једини шкотски музиколог који се специјализовао за руску музику. Предавао је историју музике, оргуље и био уметнички директор Музичке капеле Универзитета у Глазгову од 1975. до 2000. године. Као универзитетски оргуљаш, поред својих редовних задужења, приређивао је и солистичке реситале – на пример, 1986. године је одржао низ концерата на којима је извео комплетна оргуљска дела Јохана Себастијана Баха током 14 недеља. Из његове класе изашао је велики број професионалних оргуљаша. Године 2000. Стјуарт Кембел се повукао са свог сталног радног места на Универзитету у Глазгову, како би се посветио истраживачком раду. Међутим, наставио је да ради на Универзитету као хонорарни виши научни сарадник за област источноевропских и централноевропских студија у Департману за музику и као наставник разних курсева (посебно оних посвећених руској музици) при Центру за образовање одраслих. Поред тога, био је омиљени диригент Универзитетског хорског друштва и пасионирани промотер православне духовне музике. Са својом супругом, руском музиколошкињом Светланом Зверевом, основао је хор Руска капела у Глазгову, са циљем да руску хорску музику приближи што већем кругу слушалаца. Једно од најуспешнијих издања овог хора био је компакт-диск са снимком Реквијема за палу браћу Александра Кастаљског. Хор је наступао у многим дворанама широм Шкотске и редовно учествовао на службама у Руској православној цркви у Глазгову. Стјуарт Кембел је 2016. године примио признање од руског амбасадора за свој дугогодишњи допринос јачању културних веза између Шкотске и Русије. Његова обимна библиографија обухвата уређивање и превод свих текстова у двотомној антологији руске музичке критике (Russians on Russian Music, 1830–1880, Cambridge University Press, 1994; Russians On Russian Music, 1880–1917, Cambridge University Press, 2003), као и већи број текстова о руској музици у енциклопедијама New Grove Dictionary of Music and Musicians, Die Musik in Geschichte und Gegenwart и др. Био је члан уређивачког одбора који је припремио за штампу ново, критичко издање целокупних дела Сергеја Рахмањинова. Такође, објавио је први енглески превод критичких написа о музици Петра Иљича Чајковског. На конференцији организованој Кембелу у част, презентовани су радови везани за истраживачке области које су биле у фокусу његовог интересовања: музичка критика у Русији и Источној Европи, литургијска музика источних православних цркава, руска и источноевропска музичка дијаспора, као и примењена музика. Одабрани радови са ове конференције значајно су проширени, рецензирани, допуњени одговарајућим критичким апаратом и рецензирани, те на крају прихваћени за објављивање у овом и наредном броју часописа Музикологија. Тему броја 30 отвара студија музиколошкиње Аквиле Стјуарт о критичкој рецепцији дела Алексеја Станчињског (Алексей Владимирович Станчинский, 1888–1914), трагично преминулог авангардног руског композитора с почетка ХХ века, чије су иновативне композиције изазивале подељена мишљења међу критичарима, упркос томе што су се слагали у оцени Станчињског као изузетно талентованог композитора. Једна од последица Октобарске револуције била је емиграција великог броја руских уметника на Запад. Светлана Зверева, руска музиколошкиња активна у Великој Британији, пружа живописну слику „руског Дрездена“ из двадесетих и тридесетих година прошлог века, и то у сфери музичког, црквеног и друштвеног живота. Протагонисти совјетске музикологије XX столећа, аутору чувене књиге Музичка форма као процес, Борису Асафјеву, рад је посветио британски музиколог Данијел Елфик. Часопис Музикологија постхумно објављује студију Стјуарта Кембела, у којој су обрађене париске године Сергеја Рахмањинова. Уз тај рад, као омаж професору Кембелу, објављујемо његову персоналну библиографију. Три студије у рубрици „Varia“ одсликавају широк дијапазон тема и области које негује часопис Музикологија. Темељна, пионирска студија Иване Весић обрађује допринос југословенских соколских организација међуратној музичкој култури. Иван Муди испитује положај петорице композитора-емиграната – Франца Рајзенштајна, Маћаша Шајбера, Егона Велеса, Роберта Герхарда и Анджеја Пануфника – у Великој Британији за време и после Другог светског рата, и отвара питање да ли се однос према емигрантима променио. Најзад, студија Јасне Јовићевић окренута је сфери популарних музичких жанрова. Ауторка проблематизује родну перспективу инструменталних извођачица џез музике у југоисточној Европи. Рубрика „Научна критика и полемика“ садржи шест текстова. Приказане су и оцењене научне монографије и тематски зборници радова међународног значаја, резултати научног рада српских и иностраних музиколога, етномузиколога и стручњака из граничних дисциплина. У тој рубрици доносимо и критички приказ дискографије српске уметничке музике у 2020. години. Исцрпним, надахнутим некрологом из пера проф. Милане Стојадиновић-Милић, часопис Музикологија се с великом тугом опрашта од прерано преминуле композиторке Исидоре Жебељан, професорке Факултета музичке уметности у Београду, редовне чланице Српске академије наука и уметности. Њена оригинална, животворна уметност учинила је да српска музика добије место на светској мапи какво није имала. У име уреднице Теме броја, главног и одговорног уредника, као и чланова редакције часописа Музикологија, изражавамо захвалност Светлани Зверевој, која је припремила студију и библиографију Стјуарта Кембела за објављивање, затим свим координаторима Студијске групе REEM-BASEES, а посебно проф. др Патрику Зуку (Patrick Zuk), који је био иницијатор и домаћин конференције организоване на Универзитету у Дараму. Такође, захваљујемо рецензентима на преданом читању радова предатих за објављивање у овом броју часописа Музикологија и на исцрпним коментарима.

During the last decade of the 20th century, Serbian musicology began to broaden its repertoire of research topics – previously focused, for the most part, on the analysis of works by Serbian and foreign composers – to other thematic areas as well. Ever since, a significant number of books and studies on the history of literature on music of the 19th and 20th centuries have appeared. The journal Musicology played an active role in that shift of research focus by publishing a series of papers on the history of music criticism, essays, periodicals and historiography. The main theme of the thirtieth issue of the journal Musicology is Music Criticism in Russia and Eastern Europe – In memoriam Stuart Campbell (1949–2018). This main theme, which originated from a one-day conference held in September 2019 at the University of Durham, United Kingdom, was guest-edited by Dr Ivana Medić, Senior Research Associate at the Institute of Musicology of the Serbian Academy of Sciences and Arts and an alumnа of the University of Manchester. Her engagement from 2012 until today as a convener of the Study Group for Russian and East European Music with the British Association for Slavic and Eastern European Studies (REEM-BASEES)1 has led to a fruitful cooperation between this study group and the Institute of Musicology SASA. Previous joint projects include organization of two major international conferences at the Serbian Academy of Sciences and Arts, Beyond the East-West Divide: Rethinking Balkan Music’s Poles of Attraction (2013) and Musical Legacies of State Socialism: Revisiting Narratives about Post-World War II Europe (2015), as well as two issues of the journal Musicology whose main themes also originated from the REEM-BASEES study days: Music and Empire (No. 20, I/2016) and Music and Crisis (No. 21, II/2016); both themes were edited by Ivana Medić. The 2019 REEM-BASEES conference was organised in honour of Dr Stuart Campbell, an eminent Scottish musicologist, organist and conductor. He studied Russian and Music at the University of Edinburgh and gained his PhD at the University of Glasgow. He held the diplomas of Fellow of the Royal College of Organists and Associate of the Royal College of Music. Professor Campbell was the first, and until recently the only Scottish musicologist who specialised in Russian music. He worked as Lecturer in Music, University Organist and Director of Chapel Music in the University of Glasgow from 1975 to 2000. As University Organist, aside from his regular duties, he gave solo recitals – one memorable series took place in 1986 when he performed the entire oeuvre of Bach’s organ works over a period of 14 weeks. He taught organ to many students who have gone on to become professional organists. In 2000 Stuart Campbell retired from his permanent posts at the University of Glasgow to focus on his research interests. His association with the University continued as Honorary Senior Research Fellow in both Central and Eastern European Studies and the Music Department. As Subject Specialist in Music and lecturer in Adult and Continuing Education, he delivered courses on various aspects of Russian music. Furthermore, he was a popular conductor of the University Choral Society and a lifelong passionate promoter of Orthodox sacred music. Stuart Campbell and his wife, the Russian musicologist Svetlana Zvereva, founded the choir Russkaya Cappella in Glasgow with the aim of bringing both Russian choral music and their research to the attention of a wider audience. A major success has been their performance and CD recording of Alexander Kastalsky’s Requiem for Fallen Brothers. The choir has performed in many venues in Scotland and for services of the Russian Orthodox Church in Glasgow. For his contribution to cultural ties between Scotland and Russia, Stuart Campbell received the Russian Ambassador’s Letter of Recognition in 2016. He compiled, translated and annotated two volumes of an anthology of Russian music criticism (Russians on Russian Music, 1830–1880, Cambridge University Press, 1994; Russians On Russian Music, 1880–1917, Cambridge University Press, 2003) and contributed entries on Russian topics to the New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, and on Russian and Scottish topics to Die Musik in Geschichte und Gegenwart. He was a member of Editorial Board of the Critical Edition of the Complete Works of Sergei Rachmaninoff. He also published the first English translation of Pyotr Ilyich Tchaikovsky's critical writings on music. At the REEM-BASEES study day organized in his honour, scholars from the United Kingdom, Russia, Serbia, Lithuania and Kuwait read papers covering research areas related to Campbell's interest: music criticism in Russia and Eastern Europe, liturgical music of Eastern Orthodox churches, Russian and Eastern European music diaspora, as well as applied music. Selected papers from this conference were significantly expanded, revised, supplemented with appropriate critical apparatus and peer-reviewed, and finally accepted for publication in the present and the next issue of the journal Musicology. The main theme of No. 30 opens with a study by Lithuanian-British musicologist Akvilė Stuart on the critical reception of the work of Alexei Stanchinsky (Алексей Владимирович Станчинский, 1888–1914), a tragically and prematurely lost Russian avant-garde composer from the early twentieth century, whose innovative compositions divided the critics, although they unanimously praised Stanchinsky’s talent. One of the consequences of the October Revolution was the emigration of a large number of Russian artists to the West. Svetlana Zvereva, a Russian musicologist active in the United Kingdom, provides a vivid picture of “Russian Dresden” from the 1920s and 1930s in the domains of musical, church and social life. British musicologist Daniel Elphick writes about Boris Asafyev, an important protagonist of Soviet musicology of the 20th century and the author of the famous book Musical Form as a Process. The journal Musicology posthumously publishes one of Stuart Campbell’s final papers which covers the Paris years of Sergei Rachmaninoff. Along with this article, as a tribute to Dr Campbell, his personal bibliography is published. The three studies in the “Varia” section reflect a wide range of topics and research areas promoted by the journal Musicology. Ivana Vesić’s thorough, pioneering study deals with the contribution of the Yugoslav Sokol (Falconry) organisations to the interwar music culture. Ivan Moody examines the position of five emigrant composers – Franz Reizenstein, Mátyás Seiber, Egon Wellesz, Roberto Gerhard and Andrzej Panufnik – in Great Britain during and after World War II, and raises the question of whether the attitudes towards emigrants have changed. Finally, Jasna Jovićević’s study is focused on the realm of popular music genres. The author problematizes the gender perspective of instrumental jazz performers in Southeast Europe. The section “Scientific Reviews and Polemics” contains six texts. Scientific monographs and themed collections of articles of international importance, results of scientific work of both Serbian and foreign musicologists, ethnomusicologists and experts from related disciplines are presented and evaluated. This section also contains a critical review of the discography of Serbian art music in 2020. With great sadness, the editorial board of the journal Musicology bids farewell to the prematurely deceased composer Isidora Žebeljan, Professor at the Faculty of Music in Belgrade and Fellow of the Serbian Academy of Sciences and Arts, with an inspired, comprehesive obituary written by a fellow composer, Professor Milana Stojadinović-Milić. Žebeljan’s original, vivid works have secured Serbian music a place on the world map that it previously did not have. On behalf of the guest editor of the main theme, the Editor-in-chief, as well as members of the editorial board of the journal Musicology, we express our gratitude to Svetlana Zvereva for preparing Stuart Campbell’s article and bibliography for publication, and to conveners of the REEM-BASEES Study Group, especially to Prof. Dr Patrick Zuk, who was the initiator and host of the conference organized at the University of Durham. We also thank our peer-reviewers for their thorough reading of the articles submitted to this issue of the journal Musicology and for their in-depth comments.