Министар унутрашњих дела и вођа револуционарне емиграције: Стојан Новаковић и Никола Пашић 1884. године
Minister of Internal Affairs and the leader of revolutionary emigration
Апстракт
У почетку Великог рата Стојан Новаковић је важио за другог по значају
политичара у Србији после Николе Пашића (књаз Григорије Н. Трубецки). Међутим пре три
деценије (дакле 1884. год.) њих двојица припадали су непријатељским логорима и гледали
један другог преко нишана. Новаковић – као министар полиције у другој напредњачкој влади
на челу са Милутином Гарашанином; Пашић пак – као вођа револуционарне антиобреновићке
емиграције у Бугарској. У овом тексту аутор анализира један шпијунски извештај
(сопственоручни Новаковићев препис његовог разговора са бившим руским добровољцем
Николајем А. Нотовичем, 1876. год.), који има значај врло важног историјског извора, јер
дозвољава да прецизира неке озбиљне детаље емигрантске акције Пашића и смењеног митрополита
Михаила, као и да одговори на питање – ко је све стајао (или није стајао) иза ње?
Он коначно дезавуише верзију, присутну у српској и бугарској историографији, да је тобоже
Русија финансијски помагала антивладине планове Пашића и ...митрополита у Бугарској, као и
мишљење да се владика није ни мешао у њихово ковање.
In 1914 Stojan Novaković was considered the second most important politician in
Serbia after Nikola Pašić. But 30 years before that (in 1884) the situation was completely
different. Novaković and Pašić belonged to hostile camps. The first held the position of
minister of police in the Naprednjak government. The second led a Radical antigovernment
emigration in Bulgaria. A spy report on the secret activities of Serbian Radicals abroad,
which fell into the hands of the Minister of Internal Affairs, allows you to refute the two
statements that have been circulating in Serbian and Bulgarian historiography.
1. Russia supported and financed Radical emigration.
2. The disfavored Mitropolitan Mihail did not take part in her conspiratorial
activities.
It turned out that everything was exactly the opposite.
Кључне речи:
Стојан Новаковић / Никола Пашић / митрополит Михаил / Николај А. Нотович / Министарство унутрашњих послова / радикална емиграција / Србија / Бугарска / Русија / Stojan Novaković / Nikola Pašić / radical emigration / Serbia / Bulgaria / RussiaИзвор:
Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења, 2018, 65-73Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 172. Председништво ; књ. 11
Колекције
TY - CONF AU - Шемјакин, Андреј PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11585 AB - У почетку Великог рата Стојан Новаковић је важио за другог по значају политичара у Србији после Николе Пашића (књаз Григорије Н. Трубецки). Међутим пре три деценије (дакле 1884. год.) њих двојица припадали су непријатељским логорима и гледали један другог преко нишана. Новаковић – као министар полиције у другој напредњачкој влади на челу са Милутином Гарашанином; Пашић пак – као вођа револуционарне антиобреновићке емиграције у Бугарској. У овом тексту аутор анализира један шпијунски извештај (сопственоручни Новаковићев препис његовог разговора са бившим руским добровољцем Николајем А. Нотовичем, 1876. год.), који има значај врло важног историјског извора, јер дозвољава да прецизира неке озбиљне детаље емигрантске акције Пашића и смењеног митрополита Михаила, као и да одговори на питање – ко је све стајао (или није стајао) иза ње? Он коначно дезавуише верзију, присутну у српској и бугарској историографији, да је тобоже Русија финансијски помагала антивладине планове Пашића и митрополита у Бугарској, као и мишљење да се владика није ни мешао у њихово ковање. AB - In 1914 Stojan Novaković was considered the second most important politician in Serbia after Nikola Pašić. But 30 years before that (in 1884) the situation was completely different. Novaković and Pašić belonged to hostile camps. The first held the position of minister of police in the Naprednjak government. The second led a Radical antigovernment emigration in Bulgaria. A spy report on the secret activities of Serbian Radicals abroad, which fell into the hands of the Minister of Internal Affairs, allows you to refute the two statements that have been circulating in Serbian and Bulgarian historiography. 1. Russia supported and financed Radical emigration. 2. The disfavored Mitropolitan Mihail did not take part in her conspiratorial activities. It turned out that everything was exactly the opposite. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења T1 - Министар унутрашњих дела и вођа револуционарне емиграције: Стојан Новаковић и Никола Пашић 1884. године T1 - Minister of Internal Affairs and the leader of revolutionary emigration SP - 65 EP - 73 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11585 ER -
@conference{ author = "Шемјакин, Андреј", year = "2018", abstract = "У почетку Великог рата Стојан Новаковић је важио за другог по значају политичара у Србији после Николе Пашића (књаз Григорије Н. Трубецки). Међутим пре три деценије (дакле 1884. год.) њих двојица припадали су непријатељским логорима и гледали један другог преко нишана. Новаковић – као министар полиције у другој напредњачкој влади на челу са Милутином Гарашанином; Пашић пак – као вођа револуционарне антиобреновићке емиграције у Бугарској. У овом тексту аутор анализира један шпијунски извештај (сопственоручни Новаковићев препис његовог разговора са бившим руским добровољцем Николајем А. Нотовичем, 1876. год.), који има значај врло важног историјског извора, јер дозвољава да прецизира неке озбиљне детаље емигрантске акције Пашића и смењеног митрополита Михаила, као и да одговори на питање – ко је све стајао (или није стајао) иза ње? Он коначно дезавуише верзију, присутну у српској и бугарској историографији, да је тобоже Русија финансијски помагала антивладине планове Пашића и митрополита у Бугарској, као и мишљење да се владика није ни мешао у њихово ковање., In 1914 Stojan Novaković was considered the second most important politician in Serbia after Nikola Pašić. But 30 years before that (in 1884) the situation was completely different. Novaković and Pašić belonged to hostile camps. The first held the position of minister of police in the Naprednjak government. The second led a Radical antigovernment emigration in Bulgaria. A spy report on the secret activities of Serbian Radicals abroad, which fell into the hands of the Minister of Internal Affairs, allows you to refute the two statements that have been circulating in Serbian and Bulgarian historiography. 1. Russia supported and financed Radical emigration. 2. The disfavored Mitropolitan Mihail did not take part in her conspiratorial activities. It turned out that everything was exactly the opposite.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења", title = "Министар унутрашњих дела и вођа револуционарне емиграције: Стојан Новаковић и Никола Пашић 1884. године, Minister of Internal Affairs and the leader of revolutionary emigration", pages = "65-73", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11585" }
Шемјакин, А.. (2018). Министар унутрашњих дела и вођа револуционарне емиграције: Стојан Новаковић и Никола Пашић 1884. године. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења Београд : Српска академија наука и уметности., 65-73. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11585
Шемјакин А. Министар унутрашњих дела и вођа револуционарне емиграције: Стојан Новаковић и Никола Пашић 1884. године. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:65-73. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11585 .
Шемјакин, Андреј, "Министар унутрашњих дела и вођа револуционарне емиграције: Стојан Новаковић и Никола Пашић 1884. године" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):65-73, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11585 .