Водоснабдевање као фактор комфора у архитектонским објектима сеоских насеља

Abstract

– Развој сеских насеља у брдско-планинским пределима уско је повезан са одрживим развојем и могућностима обезбеђења неопход них услова за остваривање елемената комфора за боравак у таквим средина ма. За остваривање тих услова, важну улогу игра континуално и неометано снабдевање водом ради унапређења животних вредности. Развој технологије и промена уобичајених животних навика довели су до повећања потрошње воде и ремодулисање традиционалног архитектонског склопа куће и кућишта сеоског домаћинства у брдско-планинским пределима Србије. У раду је дата анализа трансформације склопова сеоских домаћинстава у брдско- -планинским пределима, разматрани су транзициони утицаји који су довели до промене таквог склопа и дати су предлози за њихово унапређење. Реша вање проблема водоснабдевања за потребе остваривања одређених фактора комфора у сеоским објектима и њено рационално коришћење и усаглашавање са природним окружењем представља цивилизацијски значај за поднебља у којима су настали. Архитектура је увек имала значајно обележје места у коме је настајала. Развојем индустрије и повећање миграционих токова довели су до промене унутрашње организације стамбених склопова. Употреба нових материјала у реализацији архитектонских објеката изједначена је са прогре сом човечанства. У нашим условима објекти у брдско-планинским пределима граде се по узору на традиционалне системе градње и мишљења о бесконач ном обиљу енергије и других ресурса, а не на бази реалних могућности. Задатак времена у коме се налазимо је да се успостави поновна интегра ција цивилизацијских и природних ритмова и токова, а архитектура и водо инсталације у њима једно је од значајних поља на којима та нова свест треба да се манифестује. Сагледавање сложености тих процеса и односа места и грађене средине и његово разумевање у процесу прјектовања и изградње умногоме утиче на могуће правце развоја брдско-планинских подручја. У раду су истраживане промене у архитектури брдско-планинских предела, њихово упознавање и разумевање у процесу урбанизације сеоских насеља.

Development of the rural settlements in hilly-mountainous regions is closely linked to sustainable development and the possibility of providing the necessary conditions for the realization of the elements of comfort to stay in such environments. To achieve these conditions, an important role is played by continuous and uninterrupted supply of water in order to improve life values. The development of technology and changes in the usual habits have led to an increase in water consumption and remodulation of traditional architectural structure of the house and housing rural households in hilly-mountainous areas of Serbia. In this work, the analysis of transformation on rural hilly-mountainous regions, are discussed in the transition effects which have led to a change of an arrangement and are given suggestions for their improvement. Solving the problem of water supply for the purpose of exercising certain comfort factor in rural facilities and their rational use and harmonization with the natural environment represents a civilizational significance for the region in which they are incurred. Architecture has always had a significant mark of the city in which it was created. The development of industry and increased migration flows have led to changes in the internal organization of residential complexes. The use of new materials in the realization of architectural structures is equated with the progress of mankind. In our conditions facilities in mountainous areas are built on the model of traditional building systems and thinking about the infinite abundance of energy and other resources, and not on the basis of realistic possibilities. The task of the times in which we find ourselves is to establish reintegration manmade and natural rhythms and flows, and the architecture and water installations in them is one of the important areas in which this new consciousness needs to be manifested. Consideration of the complexity of these processes and the relationship of the city and built environment and its understanding in the process of project engineering and construction greatly affects the possible directions of development of mountainous regions. The paper studied the changes in the architecture of hilly-mountainous areas, introducing them to the understanding of the process of urbanization of rural settlements.