Насиље против жена као кршење основних права – између стандарда и стварности

Abstract

Violence against women, viewed from the perspective of key international treaties, presents a social (public) problem and a violation of women’s basic human rights. The change in international politics, under the strong influence of the global feminist movement, has emphasized the necessity of social reaction and the responsibility of the state. Standards have been set that have led to a change in public policies and practices in many countries, including Serbia. Despite the indubitable progress, strong resistance and numerous problems have are still present. In Serbia, legal norms (all gender-neutral) were being introduced without a clear change in policy and procedural paradigm, which has caused the absence of a strategy and plan of action. The general principles of victim protection, which determine the overall understanding of the occurrence and operation of the system, are still lacking elaboration and explanation. Law enforcement failures have occurred in practice, as well as serious difficulties in organizing women’s protection. Particularly challenging is the provision of general and specialized victim support services, as well as their deficiency, which is systemic. In recent years, progress has been made in preventive care and multisectoral cooperation. However, the strengthening of conservative policies internationally, directed against the concept of women’s human rights, affects social, institutional and individual responses, with the aim of preserving the deep-rooted patriarchal culture, domination and male control, which is also present in Serbia. The most recent challenges to the implementation of international standards will be addressed in this paper, as well as the latest recommendations received by Serbia from international bodies.

Насиље против жена, сагледано из перспективе кључних међународних уговора, представља друштвени (јавни) проблем и кршење основних људских права жена. Промене у међународној политици, настале под снажним утицајем глобалног феминистичког покрета, нагласиле су нужност друштвене реакције и одговорност државе. Постављени су стандарди који су условили промену јавних политика и праксе у многим државама, укључујући и Србију. Поред несумњивог напретка, задржали су се и снажни отпори и бројни проблеми. У Србији су законске норме (све родно неутралне) увођене без јасне промене политике и парадигме поступања, што је условило одсуство стратегије и плана деловања. Општи принципи заштите жртве, који одређују свеукупно разумевање појаве и поступање система, остали су без разраде и објашњења. Пракса указује на пропусте у примени закона и озбиљне тешкоће у организовању заштите жена. Посебно велики изазов представља пружање општих и специјализованих услуга подршке жртвама, као и њихов недостатак, који је системске природе. Последњих година постигнут је напредак у превентивној заштити и мултисекторској сарадњи. Међутим, јачање конзервативне политике на међународном плану, усмерене против концепта људских права жена, утиче на друштвене, институционалне и индивидуалне реакције, с циљем очувања дубоко укорењене патријархалне културе, доминације и контроле од стране мушкараца, што су процеси присутни и у Србији. У раду ће бити дискутовани кључни изазови у примени међународних стандарда и приказане најновије оцене стања и препоруке које је Србија добила од релевантних међународних тела.