Финансијализација као узрочник и мултипликатор кризе

Abstract

У раду се разматра финансијализација као процес претварања финансијског капитала у фиктивни и виртуелни капитал и његово раздвајање од реалне, производне сфере. Указује се на огроман пораст финансијског сектора у последњим деценијама 20. и почетком 21. века и све већу разуђеност финансијских инструмената као последице финансијских иновација усмерених, поред осталог, на избегавање ефеката регулативних мера државе, што доводи до његовог све већег утицаја на кретања у реалној и финансијској сфери и стварања услова за избијање финансијских криза. Савремене рецесије, попут ове која је избила 2007, имају мало заједничког са стандардним цикличним колебањима која је Шумпетер описао као стваралачко разарање. Оне нису под утицајем колебања инвестиција у реалној сфери већ су продукт описаних процеса одвајања финансијске од реалне сфере која је постала нејака да издржи огромну финансијску надградњу уздигнуту над њом. Срастање финансијског капитала с корпорацијама и државом омогућилo је учвршћење снажног олигархијског капитала оличеног у тријади Волстрит – Министарство финансија САД – ММФ која држи фактичку финансијску, економску и политичку власт у САД и у свету. У том смислу и приче о регулацији и дерегулацији постају ирелевантне, као што је показала управо актуелна криза: процеси финансијализације припремили су терен за избијање криза, а регулативне и друге државне мере могу само да (пре)усмеравају огромне финансијске токове и да темпирају и дозирају снагу кризе.

Статья рассматривает финансиализацию как процесс трансформации финансового капитала в фиктивный и виртуальный капитал и его отделение от реальной, производственной сферы. Авторы указывают на громадный рост финансового сектора в течение последних декад XX и в начале нового столетия и всё большую расчлененность финансовых инструментов как последствие финансовых нововведений направленных, между прочим, к уклонению от регулятивных мероприятий государства, ведущих к всё большему его влиянию на тенденции в реальной и финансовой сфере и образованию условий для возникновения финансовых кризисов. У современных рецессий, подобных возникшей в 2007, мало общего со стандартными циклическими колебаниями, описанными Шумпетером как созидательное разрушение. Они не есть под влиянием колебаний инвестиций в реальной сфере, но являются продуктом описанных процессов отделения финансовой от реальной сферы, становившейся совсем немощной для столь большой финансовой надстройки воз- двигнутой над неё. Сплетение финансового капитала с корпорациями и государством сделало возможным укрепление мощного олигархического капитала олицетворённого в триаде Уолл Стрит – Министерство финансов – МВФ, в руках которой находятся фактическая финансовая, экономическая и политическая власти в США и в мире. В связи с этим, говорить о регулировании и дерегулировании становится незначимым, как это показал актуальный кризис: процессы финансиализации подготовили возникновение кризиса, а регулятивные и другие мероприятия государства могут только (пере)направлять огромные финансовые потоки и определять время и мощь возникновения и проявления кризиса.