Промена слике о Ромима

Abstract

Процес транзиције и пројекти модернизације у већини постсоцијалистичких друштава у Европи, а самим тим и на Балкану, реализова- ни су у форми деформисане имитативне модернизације или контрамодерниза- ције. Роми су и даље периферија, али овога пута Европске уније. Пред њима је неизвесна будућност у лику алтернатива: перспектива постмодерног тоталита- ризма са технократском диктатуром, или формирање човечанства као заједнице равноправних грађана и народа у духу модела социјалдемократске глобализације света са респектом богатства културних различитости света, са глобализацијом разумевања и солидарности међу народима. Дакле, и на нама савременицима је велика одговорност какав ће облик, лик и суштину имати будућност човечан- ства – да ли ће се оно развијати у кључу хуманизације друштва и еманципације човека, или пак нових облика социјалног, политичког и културног поробљавања. Идентитет Рома, као и слика о Ромима у Србији и Европи, сведен је на маргина- лизовану димензију културе, а културна традиција Рома подвргнута је ирониза- цији и вулгаризацији од стране већинске и других мањинских заједница. Ромска култура, артефакти, уметници, формално су невидљиви и немају препознатљи- вост у друштву. Овај рад указује на потребу промене слике о Ромима у свету и даје могућ методолошки оквир за промену парадигме.

The process of transition and modernization projects in most postsocialist societies in Europe, and therefore in the Balkans, were realized in the form of deformed imitative modernization or counter-modernization. Roma are still on the margins, but this time on the margins of the European Union. They are facing an uncertain future, with alternatives: the perspective of postmodern totalitarianism with the technocratic dictatorship, or the formation of humanity as a community of equal citizens and nations in the spirit of the model of social-democratic globalization of the world, with the respect of the cultural diversity of the world, and with the globalization of understanding and solidarity among people. Thus, we also share great responsibility as to the shape, character and essence of the future of mankind – whether it w ill evolve t oward t he humanization of s ociety a nd the emancipation of man, or toward the new forms of social, political and cultural enslavement. The identity of the Roma, as well as their image in Serbia and Europe, is reduced to the marginalized dimension of culture, and the cultural tradition of the Roma is exposed to irony and vulgarization by majority and other minority communities. Roma culture, artifacts and artists are formally invisible and unrecognized in society. This paper points to the need to change the image of the Roma in the world and provides a possible methodological framework for changing the paradigm.