The eighteenth century wall paintings in the Chilandar monastery – iconographic and stylistic characteristics

Abstract

У историји Хиландара XVIII век представља раздобље током којег је манастир, након неколико пожара, доживео једну од својих највећих обнова. Током тог периода осликани су параклиси Светих арханђела (1718), Покрова Богородице (1740), Светог Јована Рилског (1757), Светог Димитрија и Светог Саве Српског (1778/79) и Рођења Богородице и Светих апостола (1788, 1797). Мада су приликом њиховог осликавања сликари следили устаљен систем распоређивања иконографског садржаја, каткад су уносили и извесне сцене и светитељске фигуре занимљиве не само због карактеристичних иконографских решења већ и зато што одражавају стремљења својих поручилаца и дух епохе којој припадају. У том погледу најзанимљивији ансамбли налазе се у црквама Светог Димитрија, у чијем су предворју били приказани опширни циклуси Стварања света и светог Димитрија, и у цркви Светог Саве Српског, где су насликане композиције из Светог Саве Српског и Христових парабола, као и низ српских и бугарских владара и светитеља. Такав избор био је условљен барокном морализаторско-дидактичном тематиком и оновременим идејама о ослобођеном и уједињеном Балкану и историјском континуитету са славном прошлошћу. Низ иконографских особености у цркви Светог Саве завршава се у њеном предворју где су некад биле представљене композиција Све што дише нека хвали Господа (Пс. 148–150) и четрнаест сцена из циклуса Апокалипсе. Фреске у цркви Покрова Пресвете Богородице такође показују неколико занимљивих иконографских решења: у првој зони насликана је допојасна фигура светог Христофора са псећом главом, док се у олтару налазе три ретко приказиване представе – Христа којем крваре ране (Fons pietatis), Свете Тројице у облику Христа са три лица и шест руку и композиција Уздизање часног крста. На крају овог сажетог прегледа поменута је композиција Страдање и исцељење светог Јована Дамаскина пред иконом Богородице, приказана у параклису Рођења Богородице, на којој је илустрована легенда везана за настанак чудотворне хиландарске иконе Богородице Тројеручице. Приврженост тековинама старе уметности аутори фресака у хиландарским параклисима XVIII века – претежно путујући зографи из северозападне Грчке и јужне Албаније – исказали су не само кроз иконографска решења већ и преко стилских схватања. Одани византијској традицији и ангажовани у једној изразито конзервативној средини, они су од критских сликара прихватали тек понеку новину док су према утицајима барока, сведеним на декоративне детаље, остајали веома опрезни. Типична остварења у тој групи јесу фреске у црквама Светог Димитрија и Светог Саве Српског, дело сликарске радионице из Корче у Епиру предвођене познатим сликарима Константином и Атанасијем. Усредсређени више на садржај него на лепоту облика, ти мајстори су се служили поједностављеним сликарским језиком. Њихове композиције карактеришу упрошћена решења, декоративност, једноличан колорит и наглашен графицизам. Поред тих мајстора, који су готово у потпуности били привржени традицијама поствизантијског сликарства, требало би напоменути да су крајем XVIII века у параклисима Рођења Богородице и Светих Апостола били упослени зографи другачијих стилских схватања, делимично окренутих ка тековинама левантинског барока.

The paper analyses rarely depicted iconographic themes painted in the 18th-century parecclesia of the Chilandar monastery. The paper focuses on the cycles of Genesis and St Demetrios in the parecclesion of St Demetrios, the images of Serbian and Bulgarian saints and rulers and the cycles of St Sava of Serbia, the parables of Jesus Christ and the Apocalypse, painted in the parecclesion of St Sava of Serbia, the image of St Christopher Kynokefalos and the compositions of Christ with Bleeding Wounds (Fons Pietatis), the Holy Trinity represented as Christ with three heads and six arms, and the Elevation of the Holy Cross in the Church of the Protecting Veil of the Holy Virgin, as well as the Suffering and Healing of St John of Damascus in front of the Icon of the Holy Virgin, which was painted in the Church of the Nativity of the Holy Virgin. The second part of the paper analyses the stylistic features of the 18th-century paintings on the walls of seven parecclesia in Chilandar.