Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу

Abstract

Житије Светог Симеона од његовог сина Стефана Немањића, састављено средином друге деценије XIII века, први је потпунији историографски спис српског средњовековља. Уводне главе тог списа у којима се описује први део Немањиног живота, пре него што је постао српски владар 1166. године, представљале би у том смислу неку врсту српске археологије, најраније забележене историје у домаћим изворима. Ни у тим одељцима Стефан не доноси прецизне хронолошке податке, али ипак одређене догађаје из Немањиног ранијег живота смешта у релативне хронолошке оквире према његовим узрастима. Пошто су средњовековна схватања о „седам узраста човека” и њихово трајање добро позната, онда се и ти догађаји могу сместити у одређенији временски оквир. Када се тако постављени посматрају у контексту из других извора познатих догађаја српске историје прве половине XII века, као и Немањиног места у родословном стаблу великожупанске династије, може се доћи до неких нових закључака о смењивању на месту великoг жупана и о начелима наслеђивања престола.

The Life of St Symeon, written by his son and heir, grand župan and the firstcrowned king Stefan Nemanjić from the second decade of the 13th century, is the first extensive historiographic work of the Serbian Middle Ages. In accordance with the hagiographic genre, it lacks precise chronological information. Stefan however uses some chronological determiners to indicate vaguely his father’s age at the moment of some important events of his life which he describes and which occurred prior to his coming to the throne, and those are the terms that designate the so-called seven ages of man, commonly used in the Middle Ages across Europe. So, Stefan relates that his father received his share of the fatherland (“čest otačastva”) as otrok, that is at an age between 15 and 22, that he met emperor Manuel I Comnenus and got the ruler’s title (“carski san”) when he was junoša, between 23 and 44, and that he entered into the conflict with his older brothers that led to his imprisonment but eventually to his victory and coming to the throne in 1166 as muž, at the age of 45 to 56, i.e. precisely 52 or 53.