Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу
Stefan Nemanjić’s Life of St Symeon as a Source for the Chronology of Changes on the Grand Župan’s Throne
Poglavlje u monografiji (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Житије Светог Симеона од његовог сина Стефана Немањића, састављено средином друге деценије XIII века, први је потпунији историографски спис српског средњовековља. Уводне главе тог списа у којима се описује први део Немањиног живота, пре него што је постао српски владар 1166. године, представљале би у том смислу неку врсту српске археологије, најраније забележене историје у домаћим изворима. Ни у тим одељцима Стефан не доноси прецизне хронолошке податке, али ипак одређене догађаје из Немањиног ранијег живота
смешта у релативне хронолошке оквире према његовим узрастима. Пошто су средњовековна схватања о „седам узраста човека” и њихово трајање добро позната, онда се и ти догађаји могу сместити у одређенији временски оквир. Када се тако постављени посматрају у контексту из других извора познатих догађаја српске историје прве половине XII века, као и Немањиног места у родословном стаблу великожупанске династије, може се доћи до неких нових закључака о смењивању на месту великoг жупана и о ...начелима наслеђивања престола.
The Life of St Symeon, written by his son and heir, grand župan and the firstcrowned king Stefan Nemanjić from the second decade of the 13th century, is the first extensive historiographic work of the Serbian Middle Ages. In accordance with the hagiographic genre, it lacks precise chronological information. Stefan however uses some chronological determiners to indicate vaguely his father’s
age at the moment of some important events of his life which he describes and which occurred prior to his coming to the throne, and those are the terms that designate the so-called seven ages of man, commonly used in the Middle Ages across Europe. So, Stefan relates that his father received his share of the fatherland (“čest otačastva”) as otrok, that is at an age between 15 and
22, that he met emperor Manuel I Comnenus and got the ruler’s title (“carski san”) when he was junoša, between 23 and 44, and that he entered into the conflict with his older brothers that led to his imprisonment but eventu...ally to his victory and coming to the throne in 1166 as muž, at the age of 45 to 56, i.e. precisely 52 or 53.
Ključne reči:
Стефан Немањић / Стефан Немања / Завида / велики жупан / сениоритет / Урош Ι / Урош II / Деса / Stefan Nemanjić / Stefan Nemanja / Zavida / grand župan / seniority / Uroš I / Uroš II / DesaIzvor:
Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time, 2020, 42, 17-35Izdavač:
- Београд : Историјски институт
Finansiranje / projekti:
Napomena:
- У дугој и богатој историји српске државе и државности готово да нема владара који није оставио важан и значајан траг у обликовању историјске свести српског народа. У средњем веку, где је владар персонификација те државе, његова личност је та за коју се везују сви политички, друштвени и црквени токови. Стефан Првовенчани (1196‒1227) био је на владарском положају тридесет и једну годину, најпре као велики жупан, а последњих десет година као српски краљ. Његова прилично дуга владавина обележена је бројним изазовима, како на унутрашњем тако и на спољашњем плану, којима је он успешно одолевао. Управо том времену припадају два несумњиво најзначајнија догађаја у историји средњовековне Србије: његово крунисање за краља Српске и Поморске земље 1217. године и стицање архиепископског ранга српске цркве заслугом његовог брата Саве у Никеји 1218/1219. годинe, свакако уз његову свесрдну подршку. Осим што је био одважан државник и храбар ратник, Стефан је био и сјајан књижевник, који је успео да очува наслеђе свог оца Стефана Немање и додатно учврсти темељ српске државности и уврсти је у ред развијених европских земаља. Ни црква није остала нема за његове заслуге, те га је уврстила у ред светитеља. Његови потомци брижно су чували пут српске државности и православља, али и успомену на Стефана, Првовенчаног Краља. Управо због тих чињеница, доба Стефана Првовенчаног буди пажњу истраживача, који су у годинама јубилеја, будући да се навршило осам стотина година од стицања краљевске титуле, односно стварања српске немањићке краљевине и оснивања Српске архиепископије, узели учешће у тематском зборнику Стефан Првовенчани и његово доба и кроз радове који обилију свежим сагледавањем историјских чињеница изнели нове научне резултате и тиме умногоме допринели бољем разумевању слике првог краља из династије Немањића и његовог доба.
Institucija/grupa
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - CHAP AU - Коматина, Предраг PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10417 AB - Житије Светог Симеона од његовог сина Стефана Немањића, састављено средином друге деценије XIII века, први је потпунији историографски спис српског средњовековља. Уводне главе тог списа у којима се описује први део Немањиног живота, пре него што је постао српски владар 1166. године, представљале би у том смислу неку врсту српске археологије, најраније забележене историје у домаћим изворима. Ни у тим одељцима Стефан не доноси прецизне хронолошке податке, али ипак одређене догађаје из Немањиног ранијег живота смешта у релативне хронолошке оквире према његовим узрастима. Пошто су средњовековна схватања о „седам узраста човека” и њихово трајање добро позната, онда се и ти догађаји могу сместити у одређенији временски оквир. Када се тако постављени посматрају у контексту из других извора познатих догађаја српске историје прве половине XII века, као и Немањиног места у родословном стаблу великожупанске династије, може се доћи до неких нових закључака о смењивању на месту великoг жупана и о начелима наслеђивања престола. AB - The Life of St Symeon, written by his son and heir, grand župan and the firstcrowned king Stefan Nemanjić from the second decade of the 13th century, is the first extensive historiographic work of the Serbian Middle Ages. In accordance with the hagiographic genre, it lacks precise chronological information. Stefan however uses some chronological determiners to indicate vaguely his father’s age at the moment of some important events of his life which he describes and which occurred prior to his coming to the throne, and those are the terms that designate the so-called seven ages of man, commonly used in the Middle Ages across Europe. So, Stefan relates that his father received his share of the fatherland (“čest otačastva”) as otrok, that is at an age between 15 and 22, that he met emperor Manuel I Comnenus and got the ruler’s title (“carski san”) when he was junoša, between 23 and 44, and that he entered into the conflict with his older brothers that led to his imprisonment but eventually to his victory and coming to the throne in 1166 as muž, at the age of 45 to 56, i.e. precisely 52 or 53. PB - Београд : Историјски институт T2 - Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time T1 - Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу T1 - Stefan Nemanjić’s Life of St Symeon as a Source for the Chronology of Changes on the Grand Župan’s Throne SP - 17 EP - 35 VL - 42 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417 ER -
@inbook{ author = "Коматина, Предраг", year = "2020", abstract = "Житије Светог Симеона од његовог сина Стефана Немањића, састављено средином друге деценије XIII века, први је потпунији историографски спис српског средњовековља. Уводне главе тог списа у којима се описује први део Немањиног живота, пре него што је постао српски владар 1166. године, представљале би у том смислу неку врсту српске археологије, најраније забележене историје у домаћим изворима. Ни у тим одељцима Стефан не доноси прецизне хронолошке податке, али ипак одређене догађаје из Немањиног ранијег живота смешта у релативне хронолошке оквире према његовим узрастима. Пошто су средњовековна схватања о „седам узраста човека” и њихово трајање добро позната, онда се и ти догађаји могу сместити у одређенији временски оквир. Када се тако постављени посматрају у контексту из других извора познатих догађаја српске историје прве половине XII века, као и Немањиног места у родословном стаблу великожупанске династије, може се доћи до неких нових закључака о смењивању на месту великoг жупана и о начелима наслеђивања престола., The Life of St Symeon, written by his son and heir, grand župan and the firstcrowned king Stefan Nemanjić from the second decade of the 13th century, is the first extensive historiographic work of the Serbian Middle Ages. In accordance with the hagiographic genre, it lacks precise chronological information. Stefan however uses some chronological determiners to indicate vaguely his father’s age at the moment of some important events of his life which he describes and which occurred prior to his coming to the throne, and those are the terms that designate the so-called seven ages of man, commonly used in the Middle Ages across Europe. So, Stefan relates that his father received his share of the fatherland (“čest otačastva”) as otrok, that is at an age between 15 and 22, that he met emperor Manuel I Comnenus and got the ruler’s title (“carski san”) when he was junoša, between 23 and 44, and that he entered into the conflict with his older brothers that led to his imprisonment but eventually to his victory and coming to the throne in 1166 as muž, at the age of 45 to 56, i.e. precisely 52 or 53.", publisher = "Београд : Историјски институт", journal = "Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time", booktitle = "Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу, Stefan Nemanjić’s Life of St Symeon as a Source for the Chronology of Changes on the Grand Župan’s Throne", pages = "17-35", volume = "42", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417" }
Коматина, П.. (2020). Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time Београд : Историјски институт., 42, 17-35. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417
Коматина П. Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу. in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time. 2020;42:17-35. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417 .
Коматина, Предраг, "Житије Св. Симеона од Стефана Немањића као извор за хронологију промена на великожупанском престолу" in Стефан Првовенчани и његово доба / Stefan the First-Crowned and His Time, 42 (2020):17-35, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10417 .