О прозодијским аспектима риме у српској поезији
On the Prosodic Aspects of Rhyme in Serbian Poetry
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
This paper presents a quantitative study of the phonological aspects
of rhyme in Serbian poetry, with a focus on the role of prosodic parameters
in creating sound similarities among rhyming words. The poetic material
that serves as a basis for this study is the rhyming practice of two prominent
poets of early modernism, Jovan Dučić and Milan Rakić. The central fi nding
of this investigation is that stress, vocalic quantity and lexical tone, the three
crucial prosodic parameters of pitch accent, create several levels of prosodic
similarity among rhyming pairs. Thus, rhyming pairs may exemplify a full
match in all three prosodic parameters, or a partial match in two, or only one
parameter, or no match at all. But while the two poets use the same range of
the prosodic types of rhymes, they use them in considerably different proportions.
As a result, Rakić’s rhymes exhibit greater prosodic uniformity, in
contrast to Dučić’s rhymes, which exhibit greater prosodic diversity.
Предмет овог рада је фонолошка организација риме у српској поезији
испитана на песничком делу Јована Дучића и Милана Ракића. Нагласак рада
је на прозодијским аспектима риме и њиховој улози у реализацији гласовне
подударности међу речима које се римују. Размотрена су три прозодијска параметра, експираторни акценат, вокалска дужина и лексички тон, и показано
да, у различитим комбинацијама, ова три параметра остварују различите
степене прозодијске подударности. Тако, у Дучићевој и Ракићевој поезији,
речи које се римују могу остварити прозодијску подударност у сва три параметра, или у два, само једном, или ни у једном. Квантитативна анализа
показује да се код Дучића и Ракића овај широк распон прозодијске подударности међу речима које се римују реализује у различитим пропорцијама, с
тим што код Дучића налазимо виши степен прозодијске разноврсности него
код Ракића.
Keywords:
Prosody; Stress; Vocalic Quantity; Lexical Tone; Rhyme / прозодија; акценат; вокалска дужина; лексички тон; римаSource:
Наш језик, 2019, 50, 2, 65-75Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Зец, Драга С. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10367 AB - This paper presents a quantitative study of the phonological aspects of rhyme in Serbian poetry, with a focus on the role of prosodic parameters in creating sound similarities among rhyming words. The poetic material that serves as a basis for this study is the rhyming practice of two prominent poets of early modernism, Jovan Dučić and Milan Rakić. The central fi nding of this investigation is that stress, vocalic quantity and lexical tone, the three crucial prosodic parameters of pitch accent, create several levels of prosodic similarity among rhyming pairs. Thus, rhyming pairs may exemplify a full match in all three prosodic parameters, or a partial match in two, or only one parameter, or no match at all. But while the two poets use the same range of the prosodic types of rhymes, they use them in considerably different proportions. As a result, Rakić’s rhymes exhibit greater prosodic uniformity, in contrast to Dučić’s rhymes, which exhibit greater prosodic diversity. AB - Предмет овог рада је фонолошка организација риме у српској поезији испитана на песничком делу Јована Дучића и Милана Ракића. Нагласак рада је на прозодијским аспектима риме и њиховој улози у реализацији гласовне подударности међу речима које се римују. Размотрена су три прозодијска параметра, експираторни акценат, вокалска дужина и лексички тон, и показано да, у различитим комбинацијама, ова три параметра остварују различите степене прозодијске подударности. Тако, у Дучићевој и Ракићевој поезији, речи које се римују могу остварити прозодијску подударност у сва три параметра, или у два, само једном, или ни у једном. Квантитативна анализа показује да се код Дучића и Ракића овај широк распон прозодијске подударности међу речима које се римују реализује у различитим пропорцијама, с тим што код Дучића налазимо виши степен прозодијске разноврсности него код Ракића. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ T2 - Наш језик T1 - О прозодијским аспектима риме у српској поезији T1 - On the Prosodic Aspects of Rhyme in Serbian Poetry SP - 65 EP - 75 VL - 50 IS - 2 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10367 ER -
@article{ author = "Зец, Драга С.", year = "2019", abstract = "This paper presents a quantitative study of the phonological aspects of rhyme in Serbian poetry, with a focus on the role of prosodic parameters in creating sound similarities among rhyming words. The poetic material that serves as a basis for this study is the rhyming practice of two prominent poets of early modernism, Jovan Dučić and Milan Rakić. The central fi nding of this investigation is that stress, vocalic quantity and lexical tone, the three crucial prosodic parameters of pitch accent, create several levels of prosodic similarity among rhyming pairs. Thus, rhyming pairs may exemplify a full match in all three prosodic parameters, or a partial match in two, or only one parameter, or no match at all. But while the two poets use the same range of the prosodic types of rhymes, they use them in considerably different proportions. As a result, Rakić’s rhymes exhibit greater prosodic uniformity, in contrast to Dučić’s rhymes, which exhibit greater prosodic diversity., Предмет овог рада је фонолошка организација риме у српској поезији испитана на песничком делу Јована Дучића и Милана Ракића. Нагласак рада је на прозодијским аспектима риме и њиховој улози у реализацији гласовне подударности међу речима које се римују. Размотрена су три прозодијска параметра, експираторни акценат, вокалска дужина и лексички тон, и показано да, у различитим комбинацијама, ова три параметра остварују различите степене прозодијске подударности. Тако, у Дучићевој и Ракићевој поезији, речи које се римују могу остварити прозодијску подударност у сва три параметра, или у два, само једном, или ни у једном. Квантитативна анализа показује да се код Дучића и Ракића овај широк распон прозодијске подударности међу речима које се римују реализује у различитим пропорцијама, с тим што код Дучића налазимо виши степен прозодијске разноврсности него код Ракића.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ", journal = "Наш језик", title = "О прозодијским аспектима риме у српској поезији, On the Prosodic Aspects of Rhyme in Serbian Poetry", pages = "65-75", volume = "50", number = "2", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10367" }
Зец, Д. С.. (2019). О прозодијским аспектима риме у српској поезији. in Наш језик Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 65-75. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10367
Зец ДС. О прозодијским аспектима риме у српској поезији. in Наш језик. 2019;50(2):65-75. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10367 .
Зец, Драга С., "О прозодијским аспектима риме у српској поезији" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):65-75, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10367 .