О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике

Abstract

Предмет рада представља могућа семантичка дистинкција између глаголских именица на -ње типа признање : признавање, придружење : придруживање и сл. изведених од видских парњака посматрана кроз класификацију именица на процесуалне и резултативне, као и теличност њихових мотивних глагола. Будући да се оне у језичкој пракси (медијском, политичком, правно-административном, научном дискурсу) користе синонимно, циљ је да се покаже могу ли се ту успоставити правила њихове употребе с обзиром на вид мотивног глагола и значење, или би то био само граматички конструкт.

В сербском языке регулярное образование отглагольных существительных от несовершенных глаголов стало привычным и их значения соответствуют глагольной семантике (что в словарях так и обозначается: отгл. сущ. от Х), в то время как от совершенных глаголов реже образуются отглагольные существительные и в тех случаях они сдвигают (часто уточняют) свои значения по отношению к глагольным (что в словаре особенно определяется). Потенциал видовой оппозиции совершенных и несовершенных глаголов в паре отглагольных существительных признање и признавање может использоваться для признање как письменный акт или официальный поступок (которым обозначается целостность, совершение), а признавање для процесса, действия, представляющего собой структуру отдельных поступков, которые длятся, которые состоят из более отдельных единиц. Например: Потписали су акт о признању Косова, но Борба за (не)признавање Косова траје годинама. Впрочем, речь идет об оттенках в значении, не об обязательном различении, возвышенном на уровень правила, так как в примерах с неотрицаемыми существительными они взаимозаменяемы без существенного изменения смысла. То же самое ис существительными придружење и придруживање, а также и с другими существительными.