Експресивна вредност збирних именица које означавају етничке, националне, верске скупине

Abstract

Предметом работы является обусловленность семантического значения отдельных собирательных существительных суффиксами, которыми они произведены (-ад, -ија, -ина, -лук, -ство). Отдельные дериваты существительных со собирательным значением проявляют экспрессивность, когда называют этнические, национальные, религиозные группы, напр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија, ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Мађаронство, Немчадија, словенство, српство, Српчад, татарија, хришћанлук, хришћанство, црнчад, Швабурија и т. п. Выражением положительной или отрицательной позиции говорящего к содержанию, которое является предметом его внимания, собирательное существительное получает функцию оценки. Целью исследования является словообразовательно-семантический анализ лексем, называющих приведенные совокупности этнических, национальных, религиозных группировок, причем они в зависимости от контекста обладают положительной или отрицательной квалификацией. Наряду с этим, указывается и на словообразовательную конкуренцию собирательных существительных с приведенными суффиксами. Оказывается, что анализируемые суффиксы собирательности имеют экспрессивную функцию, а именно: суффикс -ад (Арапчад, Немчад, Српчад) первично положительную квалификацию; суффиксы ија и -ина (латинштија, Немчадија, Турадија, Циганштина) крайне отрицательную оценку; суффикс -ство в именовании человеческих референтов со значением принадлежности к определенной этнической группе, народности или национальности остается нейтральным в примерах типа Латинство, Словенство, в то время как он весьма экспрессивно окрашен в примерах типа Албанство (албанство), Бошњаштво (бошњаштво), Српство (српство), Хрватство (хрватство). Следовательно, усиленный эмоциональный заряд является выражением определенного периода времени (военных столкновений, религиозных и культурно-этнических потрясений), с которым связан данный этнос или конфессия и поэтому представляет собой отражение коллективной экспрессии.

У раду се истражује условљеност семантичке вредности појединих збирних именица суфиксима којима су деривиране (-ад, -ија, -ина, -лук, -ство). Наиме, неки именички деривати са збирним значењем испољавају експресивну вредност када именују етничке, националне, верске скупине, нпр. Арапчад, Бугарија, Влахалук, Влашчадија, ђаурлук, Јеврејчад, католичанство, каурија, Мађарија, Немчадија, словенство, српство, Српчад, татарија, хришћанлук, хришћанство, црнчад, Швабурија и сл. Изрицањем позитивног или негативног става говорника према садржају који је предмет његове пажње, збирна именица добија функцију оцене. Циљ истраживања јесте да се са творбено-семантичког аспекта анализирају лексеме којима се именују наведени скупови етничких, националних, верских групација и које у зависности од контекста имају позитивну или негативну квалификацију. Такође се испитује и творбена конкуренција збирних именица са наведеним суфиксима.