Music in Postsocialism – Looking Back at the First Three Decades

Abstract

The book contains a detailed introductory study by the editors and 15 chapters by distinguished scholars from 13 countries (Poland, Hungary, Romania, Bulgaria, Slovenia, Croatia, Serbia, Bosnia and Herzegovina, Lithuania, Ukraine, Russia, Kazakhstan, Georgia). This edition presents a pioneering endeavour in global scholarly frames.The main idea was to gain a nuanced scholarly insight that could encourage wider comparative musical studies on different variants of more or less similar phenomena in postsocialist countries. At the same time, diversity, as an important feature of thе volume, testifies to the very wide scope of the term “postsocialism” in music, and leads to a further critical examination of its explanatory value. A variety of local contexts goes together with a very wide range of scholarly approaches. Giving voice to native scholars has allowed to obtain “insights from within”. Thus, the publication testifies to an investment in the decolonialisation of power dictated by the dominant Anglo-American ethno/musicology that determines and controls the production of knowledge about music in global world.

Зборник обухвата уводну студију уредница и 15 поглавља угледних научника из 13 постсоцијалистичких земаља (Пољска, Мађарска, Румунија, Бугарска, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Литванија, Украјина, Русија, Казахстан, Грузија). Ово издање представља пионирски подухват у глобалним научним оквирима, настао с идејом да се постигне нијансиран научни увид који би иницирао шире, упоредне музичке студије о различитим варијантама појава у постсоцијалистичким друштвима. Диверзитет као важна карактеристика зборника сведочи о врло широком опсегу термина „постсоцијализам“ у музици и подстиче нова критичка испитивања његових значења и вредности. Локални контексти представљени су кроз разноврстан спектар научних приступа. Давање гласа домаћим научницима омогућило је да се стекну „увиди изнутра“, па публикација обједињује различита гледишта и сведочи о улагању у деколонијализацију моћи коју диктира доминација англоамеричке етно/музикологије, а која одређује и контролише производњу знања о музици у глобалном свету.