Vladimir R. Đorđević in the National Library of Serbia

Abstract

This article deals with the collection of documents belonging to Vladimir R. Đorđević, which are kept at the National Library of Serbia. These documents are divided in two separate personal funds – Vladimir’s letters to his brother Tihomir are preserved in the Legacy of Tihomir R. Đorđević, while photographs and letters addressed to Vladimir Đorđević are in the Legacy of his nieces Ljubica and Danica S. Janković. This material can be a very useful source for research of Đorđević’s life and work.

Овај чланак се бави грађом која се чува у Народној библиотеци Србије, а односи се на Владимира Р. Ђорђевића. Грађа се налази у два легата – Владимирова писма упућена брату Тихомиру налазе се у легату Тихомира Р. Ђорђевића, док се фотографије и писма упућена Владимиру налазе у легату његових сестричина Љубице и Данице С. Јанковић. Овај материјал може бити веома користан извор за проучавање живота и рада Владимира Р. Ђорђевића.

Легат етномузиколога Владимира Р. Ђорђевића налази се на Факултету музичке уметности у Београду. Недуго након Владимирове смрти 1938. године, његов брат Тихомир Р. Ђорђевић, етнолог и члан Академије, и сестричине Љубица и Даница С. Јанковић, средили су заоставштину Владимира Ђорђевића и његове рукописе, нотне записе и стручну литературу предали тадашњој Музичкој академији. Преостала грађа – писма и фотографије – остале су код сестара Јанковић, које су водиле бригу о заоставштинама својих ујака, који су им били и ментори у њиховом стручном раду. Оне су најпре средиле комплетну преписку Тихомира Ђорђевића, и та збирка је 1954. године приључена његовом већ постојећем легату у Народној библиотеци Србије. У тој збирци се налази 378 писама које је Владимир упутио свом брату Тихомиру, а преписка покрива период од последње деценије XIX века до друге половине тридесетих година XX века. Писма која је Владимир примао од родбине, пријатеља и сарадника, остала је код сестара Јанковић, и тек после смрти Љубице С. Јанковић 1973. та грађа је постала део легата сестара Јанковић у НБС. У њој се налази 579 писама које је Владимир примио између 1907. и 1936. године, а отприлике половину тих писама написао је Тихомир Ђорђевић. Нека од имена других кореспондената могу се наћи у прилогу овог текста. Осим преписке Владимира Ђорђевића, у легату сестара Јанковић се налази и већа колекција фотографија. Међу њима је значајан број Владимирових портрета у стилу старих фотоатељеа, али и из свакодневног живота, професионалног рада и групних фотографија које сведоче о бројним активностима Владимира Ђорђевића. Посебну целину у тој збирци фотографија у легату сестара Јанковић чине фотографије које је снимио Владимир Ђорђевић. Он је, највероватније крајем двадесетих година, набавио фотоапарат и искористио напредак у фотографској технологији да забележи сцене из Београда, Србије, Црне Горе и Македоније. Његов приступ фотографији је документаристички и он је бележио призоре из свакодневног живота у Београду, као и током својих путовања и истраживања, где се најчешће интересовао за локалне обичаје и типичне сцене традиционалног живота у унутрашњости. Заоставштину Владимира Ђорђевића у НБС чине преписка и фотографије, као и публикације које је он сам објављивао. Та грађа се формално налази у два легата – Тихомира Ђорђевића и сестара Јанковић, и доступна је истраживачима, како онима који се баве нашим културним наслеђем, тако и онима који се баве и ширим темама – друштвеном историјом, културном историјом и развојем образовања, као и историјом приватног живота.