Могућности очувања лингвистичке виталности ромског језика

Abstract

Писменост и књижевно стваралаштво на ромском језику међу Ромима релативно су новији феномени. Овај рад се бави социолингвистичким феноменима као што су ’ефекат контакт језика’, неологизми и посуђенице, двојезичност и вишејезичност са једне стране и неким питањима образовања, писаног стваралаштва, превођења и аутопревођења као важним и неодвојивим компонентама за очување лингвистичке виталности ромског језика (romani čhib). Свакодневне разговорне вишејезичне праксе, које користе више различитих језика без њиховог функционалног раздвајања, омогућавају да се актуелни социолингвистички концепти двојезичних и вишејезичних категорија, као што су translingualism, ’транслингвизам’ и translanguaging ’трансјезичко посредовање/обликовање’ примене и анализирају у овом раду из угла очувања лингвистичке виталности ромског језика. Наиме, праксе транслингвизма и трансјезичког ’посредовања/обликовања’ не препознају потребу за стандардизацијом ромског језика; одсуство стандардизације не може се сматрати препреком за ромски књижевни израз, нити за свакодневну комуникацију. Први део рада бави се питањима хибридности ромског језика на примерима записа са интернета и уметничке поезије, а други улогом таквог, хибридног ромског језика у образовању на ромском као и преводу и аутопреводу као могућим начинима да се одржи његова језичка виталност.

Literacy and literary creation in Romani by Roma are a relatively recent phenomena. This paper is concerned with linguistic phenomena such as the ‘effect of contact languages’, neologisms and loan words, bilingualism and multilingualism, on the one hand, and, on the other, with some issues of education, translation and autotranslation as important and inseparable for the preservation of the vitality of the Romani language (romani čhib). Everyday multilingual practices of using several different languages without separating them functionally make it possible for current sociolinguistic concepts of bilingual and multilingual categories, such as translingualism and translanguaging, to be used and analyzed from the perspective of the preservation of the linguistic vitality of Romani. Namely, the practices of translingualism and translanguaging see no need for Romani language standardization; the absence of standardization cannot be seen as an obstacle to Roma literary expression or to everyday communication. The first part of the paper deals with the hybridity of Romani using examples taken from the Internet and artistic poetry, while the other part deals with the role of such hybrid Romani in education in Romani and in translation and autotranslation as possible ways of preserving its vitality.