Краљевства и царства : прилог анализи глобализације и суверенитета

Abstract

У тексту се разматрају две идеалтипске дескрипције функције простора, односно територије, у конституцији државе. Два модела државе који одговарају овим дескрипцијама назвао сам провизорно „краљевским“ и „царским“; први се односи на националне државе а други на империје. У првом моделу територија, дефинисана државном границом, функционише као облик колективне својине од велике вредности, док у другом моделу територија и граница функционишу као дефинициони параметри државе. Извор закона у првом моделу је законодавна воља народа која је израз колективног идентитета и има капацитет доношења одлука, на чему се заснива могућност приписивости одговорности, док у другом моделу закон долази из ефикасности контроле његовог спровођења на некој територији. У империјама су држављанство и националност изједначени. Ова схема се затим користи у опису и анализи текућег нормативног, или нормативно-политичког, сукоба између „суверенизма“ и „глобализма“.

In this article I offer an abstract description of two ways in which territory functions in establishing states and governments. I designate them tentatively as „royal“ and „imperial“ types of states. In the first type, or model, the laws come from the legislative will of а people and the territory is a form of property, a highly valuable possession, of the nationstate. The will contained in a „legislative will“ is indicating a strong collective identity of a people, which are capable to create a state, issue laws and to rule over themselves. In the second type, or model, of the state, the laws function as being efficient to give adequate control over some designated territory, in which case that territory becomes a part of the definition of the state. In empires, unlike nation-states, citizenship becomes nationality. This scheme is then used in description and analysis of the current process where globalism takes over the place of sovereignty.