Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 10
Представе светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници / Depictions of holy monks in the western bay of the Church of the Virgin in Studenica
(Београд : Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2015)
Расправа је посвећена фигурама светих монаха у западном травеју Богородичине цркве у Студеници, насликаним приликом обнове оригиналног живописа 1568. године. У раду се утврђује идентитет појединих раније погрешно препознатих ...
The “king of Francia” in De cerimoniis II, 48
(De Gruyter, 2015)
In what is known as the List of addresses to the foreign rulers of De cerimoniis aulae Byzantinae (II, 48) by Constantine VII Porphyrogenitus (913–959), there is an address to a ruler called “kingof Francia”.This paper is ...
О Теофилактовој Одбрани евнуштва (I)
(Београд : Византолошки институт САНУ, 2015)
У првом делу рада се анализира текст Теофилакта Охридског познат под називом Одбрана евнуштва. У питању је спис који је жанровски и тематски усамљен у византијској књижевности. У њему Теофилакт, кроз дијалог двојице ...
Две изгубљене повеље Бранковића и њихова компилација (Хиландар № 58 и № 59) / Two lost charters of the Brankovićs’ and their compilation (Chilandar № 58 and № 59)
(Београд : Византолошки институт САНУБеоград : Задужбина светог манастира Хиландара, 2015)
У студији су анализирана два документа са истим текстом, настала крајем XIV, односно на прелазу из XIV у XV век, из манастира Хиландара – Хиландар №58 и Хиландар №59. Њихове спољне и унутрашње одлике збуњивале су истраживаче ...
Хронологија првих владарских аката краља Милутина издатих после освајања Скопља / Chronology of first charters of King Milutin issued after the conquest of Skopje
(Београд : Византолошки институт САНУБеоград : Задужбина светог манастира Хиландара, 2015)
Рад је посвећен проблему хронологије владарских аката краља Милутина издатих после освајања Скопља, који се тичу манастира Свети Ђорђе, Свети Никита и Хиландар. Проблем се разматра с обзиром на хронологију краљевог освајања ...
Mount Athos in the historical work of Nikephoros Gregoras / Света Гора у историјском спису Нићифора Григоре
(Београд : Византолошки институт САНУБеоград : Задужбина светог манастира Хиландара, 2015)
Gregoras’ description of The Holy Mountain is one among several geographical excursuses in the historian’s work. The aim of this paper is to give a translation and commentary of his description, focusing especially on the ...
Иконографска забелешка о сликарству хиландарског католикона: представа Светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу / An iconographic note on the wall paintings of the katholikon of the Hilandar monastery: the depiction of St. Sisoes above the grave of Alexander the Great in the exonarthex
(Београд : Византолошки институт САНУБеоград : Задужбина светог манастира Хиландара, 2015)
У чланку се разматра представа светог Сисоја над гробом Александра Великог у ексонартексу храма Ваведења манастира Хиландара. Указује се на старије српске примере те иконографске теме, али се хиландарска фреска сагледава ...
Акт прота Герасима о уступању Хиландара Србима / The act of protos Gerasimos on ceding Hilandar monastery to the Serbs
(Београд : Византолошки институт САНУБеоград : Задужбина светог манастира Хиландара, 2015)
У раду се разматрају могући разлози због којих игумани најзначајнијих атонских манастира крајем 12. века, Велике лавре, Ватопеда и Ивирона, нису подржали молбу светогорског прота Герасима и 24 игумана и заступника манастира, ...
О српско-бугарској граници у IX и X веку / On the Serbian-Bulgarian border in the 9th–10th centuries
(Београд : Византолошки институт САНУ, 2015)
У раду се анализирају подаци списа De administrando imperio цара Константина VII Порфирогенита који се односе на границу између Срба и Бугара у IX и X веку. Упозорава се да рани средњи век није време које је карактерисало ...
Владар и манастир / The ruler and his monastery
(Београд : Византолошки институт САНУБеоград : Задужбина светог манастира Хиландара, 2015)
Једно од најзначајнијих питања владарске идеологије Немањића, било је питање односа владара према свом вечном почивалишту. Правих услова за династички маузолеј у Србији није било и српски владари, углавном сваки за себе, ...