La saga napoléonienne en Bosnie dans l’histoire et la literature

Abstract

Овај текст бави се сусретом свјетова на територији Босне и Херцеговине у доба Наполеона и трагичном судбином људи који се нађу у вртлогу различитости. Овакви сусрети редовно су атрактивне теме не само за историографију већ и за књижевност. Моћни динамизам Наполеона-реформатора и инертност једне мале босанске касабе која презире промјене, касабе у коју је невољно залутао један француски дипломата и пјесник, није само тема Андрићеве Травничке хронике, већ једна вјечна тема која је и данас актуелна у Босни и Херцеговини у једном посебном и трагичном облику. У напону свог освајања Европе, послије уласка у Далмацију (1806), Словенију и Хрватску (1809), Наполеон се нашао пред вратима османске Босне. Забринута због француског присуства на својим западним границама, у ишчекивању инвазије француских трупа за коју се вјеровало да само што није кренула, Босна је ипак настављала живјети затворена у властити вишевјековни конзерватизам једне несрећне и меланхоличне османске покрајине са испреплетеним и различитим вјерским навикама и тежњама. У такву је покрајину Наполеон 1806. године послао свог дипломатског представника. Овај рад се дијелом бави културолошким разликама и предрасудама Запада и Босне. Усред тог источњачког свијета „кобних страсти и застрашујућих нагона” дјеловао је Давид са потпуно друкчијим филозофијама, мјерилима и понашањима. Странац изгубљен у Босни, промашени пјесник, херој без славе, мученик без признања, нашавши се наспрам људи потпуно дручкијег свјетоназора и непознатих обичаја, наспрам меланхоличне филозофије на Балкану препуне изгубљених и одбачених људи са европске периферије, Давид спада у ону групу заточеника судбине који у крупним историјским прекретницама испаштају због гријехова које нису починили и неправде за коју нису криви. Један од важних разлога отварања конзулата у Травнику био је српски устанак 1804. Француска је била противник устанка, а разлози су били везани за њену политику наспрам Русије и Турске. За Француску је било важно да не дозволи Русији да нагло ојача у случају успјеха српског устанка. Истовремено, важно је било да се не угрози стабилност Османског царства. Наполеон је то угрожавање резервисао за себе. Другим ријечима, Наполеон би сигурно рачунао на Србе у случају евентуалног рата Француске са Турском, али тренутак кад би избио устанак желио је да одреди он, а не Срби. У склопу ове веома често истраживане теме, крије се једна сасвим непозната епизода која се одвијала у другој половини 1807. године, за коју се и даље не зна ни како је започела ни како се завршила. Она чини други дио овог рада. Актери афере били су конзул Давид, главнокоманујући Далматинске арије, маршал Мармон, босански везир, Хусреф-Мехмед паша, француски мајор Меријаж, на служби у Видину, и извјесни Јаков Бреску познат по псеудониму Морбаш. Циљ ове афере коју је требао провести Морбаш био је уклањање Карађорђа или слабљење њему блиских људи. Босански везир, обожавалац Наполеона, у више је наврата молио да Мармон са својом армијом прође кроз Босну и нападне устанике, што су Французи редовно одбијали. Из сачувних докумената произлази, без могућности јасне реконструкције, да је вјешти авантуриста Морбаш често путовао од Земуна до Травника, да су, као гаранција, неки таоци требали стићи у Далмацију гдје се већ скупљао новац за људе блиске Карађорђу и којима је у Француској требало обезбиједити војне чинове и статус. Наполеон је наводно требао дати налог да се крене у реализацију пројекта, али то се није догодило. Главна документација о овој афери налази се у библиотеци родног мјеста маршала Мармона, Шатијон сир Сен, у којој сам боравио тражећи нарочито концепте или копије Мармонових писама Давиду које он помиње у својим писмима Мармону. Сва Давидова заоставштина је изгорјела у Другом свјетском рату, а у Шатијону постоји премало докумената да би се могао извући било какав сигуран закључак о једној уроти која се сигурно спремала али која се завршила прије него је започела. На постојање докумената из Мармонове заоставштине скренуо ми је пажњу проф. Милорад Екмечић и замолио да је прегледам на лицу мјеста. Данас, са захвалношћу и поносом, али прије свега са сјетом, захваљујем се драгом Професору на свему што ме је научио у кратком периоду док сам био његов асистент на Филозофском факултету у Сарајеву (1989–1992). Рат и експлозија босанског лудила нагло су прекинули моју универзитетску каријеру уз најбољег мајстора историјског заната. Али то је најмања штета. Оно што је страшно је перцепција Екмечића која се потпуно промијенила у граду чији је он био понос до 1991. У Босни је знало бити тренутака кад се масе нагло промијене, подивљају и изненада крену у рушење свега и мучење других, мијењајући потпуно карактер друштва. Од недостижног историчара и скоро научног божанства, у очима већине сарајевских интелектуалаца, Екмечић је преко ноћи постао тенденциозни и националистички историчар, подстрекач рата и мржње. Нико у њему није више видио ерудиту него политичара, није се више дивило научнику већ се судило „издајнику“. То се редовно догађа када се у једном друштву, у освит великих промјена на горе, медикритети великих амбиција, мрачна инфериорност и љубомора, вјековна злоба и рђавштина, удруже да би укаљале све што је универзално и племенито. У нападу ирационалности цијело једно друштво нагло се окреће нарочито против оних који су не само дијагностицирали босанску фаталну болест која се понавља, већ су јој и одредили спасоносну терапију. Андрић и Екмечић примјери су те несрећне острашћености.

La véritable ouverture de la France vers les Balkans s’est opérée pendant la domination napoléonienne. Après avoir conquis la Dalmatie en 1806, puis la Slovénie et la Croatie en 1809, Napoléon s’est positionné aux portes de la Bosnie, qui à cette époque faisait partie de l’empire Ottoman. Alors que le conquérant réformateur effectuait des réformes importantes dans l’espace yougoslave sous sa domination, la Bosnie en fut épargnée. Elle n’en regrettait point. Préoccupée par la présence de l’Empereur sur ses frontières occidentales, dans l’attente d’une incursion des troupes de celui-ci que l’on croyait imminente, la Bosnie a pourtant continué sa vie tranquille de province ottomane repliée sur son conservatisme séculaire. C’est dans cette province qu’en avril 1806 Napoléon nomma Pierre David comme consul général à Travnik, alors résidence du pacha de Bosnie. Sa mission avait un double caractère: politique et commercial. Il fallait contrôler les événements dans l’empire Ottoman, notamment l’insurrection serbe sous Karageorges. De l’autre côté, il fallait assurer un passage continental pour les marchandises, allant du Levant vers la France et à travers la Bosnie. Prêt à remplir les deux missions, David s’installa alors dans un pays qui s’avéra très inhospitalier et pendant plusieurs années il connut bien des vicissitudes. Sa vie entre deux mondes, le monde occidental et oriental, la vie entre musulmans, juifs, catholiques et orthodoxes, une vie remplie d’incertitudes, de peur, d’angoisse, de jalousie, de haine, avait inspiré le prix Nobel yougoslave, Ivo Andrić, de raconter dans son roman La Chronique de Travnik cette saga passionnante d’un homme au service de la modernité dans un monde triste et conservateur. Toute l’histoire sociale et mentale de la Bosnie-Herzégovine est concentrée dans ce roman d’Andrić. Une histoire relative à la période du début du XIXème siècle, écrite pendant la Seconde guerre mondiale (lorsqu’elle était toujours d’actualité) et qui remonte à la période de la fin du XXème siècle où toute une société malade, pour des raisons irrationnelles, se tourne soudainement contre des personnes qui avaient diagnostiqué cette maladie fatale à répétitions, tout en proposant des remèdes efficaces. Parmi des nouvelles victimes du mal séculaire bosnien se trouva même celui qui en avait beaucoup parlé: Ivo Andrić. Au lieu d’être écouté attentivement, respecté et suivi, il a été humilié et banni. Ce n’est pas en refusant des médicaments que la société devient saine. Sur cette liste figure, entre autres, l’érudit à qui ce recueil est dédié: Milorad Ekmečić. Dans son œuvre scientifique impressionnant par quantité et par qualité, il a également diagnostiqué le même mal. Suffisant pour être proclamé l’ennemi public à Sarajevo.