Претраживање
Приказ резултата 11-20 од 326
Заменице шта и што у „Граматици црногорског језика“ и у језику Црногораца / The Pronouns što and šta in the Grammar of the montenegrin Language and in the Language of Montenegrins
(Подгорица : Издавачки центар Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори, 2011)
У првом делу рада посматра се статус заменица шта и што у светлу разлога који су могли утицати на појаву ставова да су то две форме исте речи, те да
у српском језику што има примат над шта. Након основних информација о ...
Дијалекатска лексика у кратком етимолошком речнику српског језика
(Београд : Филолошки факултет, 2013)
Облици инструментала једнине именица и врсте у српском књижевном језику / Формы творительного падежа единственного числа существительных и-склонения в сербском литературном языке
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2010)
В творительном падеже единственного числа существительных и-склонения имеются два окончания: 1- окончание -и (напр. ствари, капи, цеви) и 2- морфема -/у, реализуемая чаще всего как алломорф -[/]у или -у (напр. кйер]у, ...
Предлошки генитив са семантичким обележјем аблативности у именичком изразу у језику романа Преображење Војислава Лубарде / The Prepositional Genitive with the Semantic Ablative Marker in Noun Phrases in the language of the Novel Preobraženje by Vojislav Lubarda
(Нови Сад : Филозофски факултет, 2007)
У раду се разматрају именички изрази из језика романа Преображење Војислава Лубарде, односно предлошке генитивне конструкције са семантичким обележјем аблативности
које представљају зависни члан забележених именичких ...
Преглед изучавања српског језика у Белорусији / Очерк истории преподавания сербского языка в беларуси
(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2015)
У раду је представљена историја проучавања српског језика у Белорусији, с освртом на развој филологије на високим школама. Српски језик се предавао на Белоруском државном универзитету у Минску од 20-их година ХХ века. ...
Предлог примене теорије прототипа у лексикографској обради полисемије у српском језику / Предложение о применении теории прототипов в лексикографической обработке полисемии в сербском языке
(Београд : Институт за српски језик САНУБеоград : Српска академија наука и уметности, 2018)
Предмет овог рада је когнитивнолингвистичка интерпретација
полисемије и њена примена у лексикографској пракси. Циљ рада је
представљање предложеног модела обраде полисемије намењеног
једнојезичним речницима српског ...
Последичне клаузе са значењем мере и степена / Consequence Clauses with a Meaning of Measure and Degree
(Београд : Институт за српски језик САНУБеоград : Српска академија наука и уметности, 2015)
Циљ рада је представљање нове класификације последичних клауза засноване на критеријуму постојања категорије степена. На основу
тог критеријума разврставамо последичне клаузе на оне са значењем
сте пена и оне без тог ...
Семантичка екстензија назива за „људске“ боје црвен, румен и риђ у светлу теорије концептуалне интеграције / Семантическая экстензия названий человеческих“ цветов красный, румяный и рыжий в аспекте теории концептуальной интеграции
(Београд : Институт за српски језик САНУБеоград : Српска академија наука и уметности, 2017)
У раду се разматрају значења речи црвен, румен и риђ који као придеви по боји карактеришу човека, и њихов однос према значењском комплексу придева црвен у српском језику. Ови придеви „људских боја“ имају нешто другачије ...
Каже се: сео поред ње, али не и: устао поред ње, зашто? / Принято говорить: сео поред е, однако не допустимо; устао поред е; почему?
(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2000)
Инхоативность как семантический феномен привлекает в последнее
время большое внимание лингвистов. В настоящей работе автор доказывает,
на примере глаголов сесть-встать (сесши-усташи), что коннотации лексических значений ...
О типологији предиката у србистици / On Predicate Typology in Serbian Language
(Београд : Филолошки факултетНикшић : Филолошки факултет, 2013)
У раду се износи преглед типологије предиката у важнијим школским и
универзитетским граматикама српског језика, као и у неким радовима посвећеним
предикатском изразу, и указује се на сличности и разлике међу њима.