Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 16
Приче
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2000)
У раду се износи мишљење да је микротопоним Приче, полазећи од апелативног значења „место окренуто сунцу“, могуће тумачити као модификовану
форму основног лика причел, водећи рачуна о дијалекатским приликама у којима се ...
Псл. *kotiti/*katati и *kotã/*katã - трагови -а- вокализма на словенском југу
(Београд : Институт за српски језик САНУБеоград : Српска академија наука и уметности, 2007)
У раду се, полазећи од псл. *kotiti „ваљати, обарати итд.“, преиспитује инвентар псл. реконструкција његових поствербала међу које се - ревидирањем семантике псл. *kotъ „јасле, шупа“, такође „заграда у реци (за лов рибе) ...
Бараба — један европски дијалектизам / Baraba — ein europäischer Dialektismus
(Београд : Иститут за српски језик САНУ, 2007)
Наша реч бараба позајмљена је из немачког језика, док је бараба/бараба
романизам, а барабер мађаризам. Крајње порекло тих речи је име библијског
разбојника Бараба (Варава). Чакавско барабан чегртаљка, лупњава, нарочит
ускршњи ...
Перинтеграција об-> б- као етимолошки проблем
(Београд : Институт за српски језик САНУБеоград : Српска академија наука и уметности, 2000)
Једна српско-украјинска топономастичка паралела : Семегњево : Семигинiв
(Београд : Институт за српски језик САНУ, 2001)
Име села у зап. Србији Семегњево В. Михајловић исправно изводи из личног имена “Sěmigněvъ”. Овде се указује на паралелу коју овај српски топоним има у украјинском Семигинiв, и разматрају се детаљи његовог образовања и ...
Евроазијски степски појас као чинилац језичке и културне прошлости Словена / The Eurasian steppe zone as a factor of the linguistic and the cultural history of the Slavs
(Нови Сад : Матица српска, 2003)
Разматрају се могући одрази контаката са Скитима и Сарматима у прасловенској лексици, посебно неки термини из области материјалне културе и размене добара (називи за метале *sьrebro, *olovo, *mĕdь; *sani 'саонице"; tъrgъ ...
К этимологии кавказского названия плуга
(Москва : Наука, 2003)
Киљан ‘пободен камен’ — далматоромански остатак на тлу Црне Горе?
(Београд : Институт за српски језик САНУБеоград : Српска академија наука и уметности, 2009)
Разматра се реч киљан (зет.), киљан (ист.-херц.), ген. –ана, посведочена, на подручју дан. Ц. Горе, у више значења, од којих се „пободен камен као међник (оранице)“ може узети за примарно. Као крајњи извор
претпоставља ...
Прилог проучавању придева типа боговетан / Towards a Study of Adjectives Bogovetan and the Like
(Београд : Институт за српски језик САНУБеоград : Српска академија наука и уметности, 2009)
У раду се анализирају придеви на -оветан: боговетан, драговетан, дуговетан, истоветан, једноветан, самоветан, сваковетан и цигловетан, који се обично употребљавају у синтагмама појачајног карактера. Полази се од боговетан, ...
С.-х. ни пири, ни вири „не расте, не успева” : формално-семантички паралелизам глаголских гнезда као пут ка етимологији / Skr. ni piri, ni viri „weder wächst, noch gedeiht“: Formal-semantischer Parallelismus verbaler Wortneste als Leitfaden zur Etymologie
(Београд : Институт за српски језик САНУБеоград : Српска академија наука и уметности, 2007)
Полазећи од израза ни(ти) пири ни(ти) вири „не расте, не успева“, у раду се предлаже етимологија глагола пирити, пирим „расти, напредовати“, који
се смешта међу континуанте псл. perti,pero. То се чини на основу ...