Caste behaviors among Gypsies in Serbia

Abstract

In Serbia, Gypsies form a complex mixture of groups with a strongly emphasized antagonism between the groups. Among Serbian Gypsies, the “caste” system is still largely in use, along with a self-made hierarchy between the groups. These “caste” behaviors have found their main manifestation in the “match” in marriage and social hierarchy. The evolutionary success of these behaviors is probably due to their effect in preserving local/village traditions and distinctiveness. In turn, transmitting such successful behavior – a particular tradition – to descendants may not only increase the number of those descendants but also the frequency of that particular behavior.

Кастински систем у Индији је, по речима Добжанског, до сада најзамашнији мада можда не унапред смишљен генетички експеримент. Генетички најзначајније јединице су под-касте, ендогамне групе на које је становништво круто подељено: човек мора ступити у брак с особом исте подкасте у коју и сам случајно спада. По традицији, касте и подкасте већином су имала посебна занимања. Традиционално прописивање занимања за сваку касту било је у вези с хијерархијском структуром друштва: ограничења су се односила не само на склапање брака између припадника различитих каста већ и на друге облике друштвеног понашања. Генетичари данас сматрају да Роми воде порекло из Индије, и да су напустили постојбину као једна међусобно повезана, ендогамна под-каста-племе које се временом разгранало у више мањих група и под-група. Традиционално, свака под-група је била специјализована за одређено занимање, и то занимање се преносило традицијски, са колена на колено. Неки Индијци и дан данас тврде да могу препознати којој касти припада човек из њихове покрајине. Исто тврде и Роми који живе у Србији. Већина Рома се данас не сматра припадницима једне уједињене и хомогене етничке групе, већ се идентификује са подгрупом/племеном из које потиче, а чија религија и језик највише зависе од локације и околности. Не постоји јасна свест о јединству ромског народа: многи Роми не називају себе Ромима, и одбијају сваку везу са ромскин народом. Роми у већини европских земаља и даље поштују традиционалне обрасце понашања, у које спадају: ендогамија, како према не-Ромима тако и у односу на иноплеменике, куповина девојке, рани бракови, велики број деце, и чести разводи, као и намерна друштвена/групна изолација. Ова специфична ромска традиција – култура наслеђена од предака и пренета оралном традицијом на потомство – не само да је помогла и омогућила Ромима преживљавање током векова недаћа, него је и помогла да се очува ромски/племенски идентитет, али на штету заједничког живота и сарадње са не-Ромима. У раду се даље расправља о ендогамном облику брака и друштвеној хијерархији, као и подели на групе/племена код Рома у Мачви. Обрађено је неколико села: Дреновац, Мачвански Причиновићи и насеље Думаца, и три разлиците групе/племена Рома: Каравласи, Гурбети и Чергари. Анализирана је веза између традиционалне „кастинске“ ендогамије, занимања и хиерархије; анализа је показала одређену флексибилност ромског етничког идентитета, и открила однос између животних околности и очекиваних норми културног понашања, које се модификују у зависности од ситуације и друштвене средине.