Престиж шумадијско-војвођанског у Мађарској: оглед из дијахронијске социолингвистике

Abstract

The paper is concerned with the Serbian varieties in the Budapest area which resulted from the convergence between various Štokavian varieties: Šumadija-Vojvodina, Kosovsko-Resavski, (East-Herzegovina) Ijekavian, and Ikavian. The dialects in the Budapest area developed probably in the 16th and 17th centuries under Ottoman rule in Hungary (1541-1699) and after the Great Serb Migration into Hapsburg Monarchy (1690). Based upon the anthropolinguistic fieldwork in Hungary (2001-2008), the paper analyses those dialect features which show that the Šumadija-Vojvodina variety enjoyed prestige at the time when the convergence occurred. The paper specifically focuses upon the suppression of the Ijekavian forms in favor of the Ekavian Šumadija-Vojvodina forms which continues up to the present day.

Предмет проучавања у раду су српски варијетети у околини Будимпеште, који су настали конвергенцијом шумадијско-војвођанских, косовско-ресавских, јекавских и икавских говора. Формирање дијалекатског профила ових говора вероватно се десило током 16. и крајем 17. века, за време Османске Мађарске (1541–1699) и након Велике сеобе Срба (1690) у Хабсбуршку монархију. Користећи примере из савремених теренских истраживања, анализирам језичке црте које указују да је у контакту разних дијалеката, шумадијско-војвођанска екавица уживала престиж. У раду, прво излажем основне податке о српској мањини и указујем на најзначајнија дијалектолошка истраживања ових варијетета. Затим, дајем кратак опис теренских истраживања. У средишњем делу анализирам примере из интервјуа вођених у месту Чип (мађ. Szigetcsép).