Маске и метаморфозе женскe креативности – ‘Лутка’ Милене Павловић Барили

Abstract

У раду се анализирa слика Лутка Милене Павловић Барили у контексту антропологије ликовне уметности и феминистичких студија. Фантазматске фигуре на слици посматрају се као симболи трансформацијe и поигравања сародним и полним идентитетима, а њихово драмско „маскирање“ као платформа за проналажење целовите креативне личности која иронизује биолошку „специјализацију жене''. Назив Лутка упућује тумача у правцу размишљања о родним улогама, јер је лутка обавезна играчка девојчица, која има функцију припреме за материнство и кућне послове, али поседује и статус (лепог) објекта којим се манипулише у мушком свету. Спајање тела „лутке“ и мушке главе се може посматрати као вид револта и борбе за превазилажење инфериорне позиције. Мушка глава својом величином и одважношћу потискује у други план тело/објекат лутке-девојчице, она као симбол „мушке интелигенције“ додељује субјективитет „лутки“ и жељену супериорност у свету мушке доминације. Лутка са одликама мушке моћи истовремено прикрива и наглашава рањивост и друштвену маргинализованост женскости, која у жељи за самореализацијом може упасти у замку опона- шања мушкарца, што је борба за стицање моћи, али и признање сопствене/женске недостатности и инфериорне позиције. Међутим, наго мушко тело, лишено лица и руку – те тиме субјективности и делатности – претворено у (леп) објекат и потиснуто у други план, наглашава двосмисленост односа „мушке“ и „женске“ позиције, те отвара могућност разноликих тумачења ове слике у оквиру теорија рода, полности и креативности.

The paper analyzes the painting Doll by Milena Pavlović Barili in the context of anthropology, fine arts and feminist studies. Phantasmic figures in the painting are discussed as symbols of transformation, gender and sexual identity tittuping, and their scenic “masking” as a platform for finding comprehensive creative personality, ironizing biological “specialization of females”. The name Doll suggests pondering about gender roles, because a doll is a must toy for girls, thus preparing them for motherhood and housework; in addition, it also carries a status of (beautiful) an object manipulated in men's world. Attaching a male head onto the ”Doll’s” body can be seen as a form of revolt and struggle to overcome inferior position. On one hand, the male head, with its size and audacity pushes into the background body /object doll-girl, while on the other hand, the head as a symbol of "men’s intelligence" provides subjectivity to the "doll" and the desired superiority in the world of male dominance. The Doll, with the characteristics of male power, simultaneously conceals and highlights the vulnerability and social marginalization of femininity. At the same time, in the desire for self-realization, the doll can fall into the trap of imitating men-- the struggle to gain power, but also could mean a recognition of one’s own/ female inadequacy and inferior position. However, the male’s naked body, deprived of the face and hands - and hence subjectivity and activity –is turned into a (beautiful) object and pushed into the background, emphasizing the ambiguity of the relationship of "male" and "female" position and hence opening up the possibility of various interpretations of the painting within the theory of gender, sexuality and creativity.