О везном вокалу и везном морфему у неким основним типовима сложеница у српском језику
On the Linking Vowel and Linking Morpheme in some Basic Types of Compounds in Serbian
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
In this paper the author argues that linking elements o and 0 which appear
in nominal and adjectival compounds in Serbian are in fact gramatical morphemes
because their appearence in these compounds make them different from phrases.
The segment o and o can take this function because they have very limited role as
case endings in inflectional morphology of Serbian. The vowel i, e and u occur
much oftener as endings not only in noun and adjective declention, but also in
verb conjugation, and, therefore, rarely can fulfill linking function in compounds.
The vowel a, which could in some cases be understood as taking the same function, occurs only in some half-compounds in which the first component ts a feminine noun. It is, however, important that none of these segments can fulfill linking
function if some required structural and semantic conditions are not fulfilled. The
linking morpheme as a specific morphological notion makes possible the distinction of compounds from r...educed phrases in Serbian. Using this notion we can also
give a much clearer account of the distribution of linking segments in Serbian.
У овом прилогу аутор анапизира улогу всзног морфема у сложеницама у
српском језику и показује да ту функцију најчешће врши вокал о и нулти везник о јер се у најмањсм броју случајева могу схватити као флективни наставци прве компоненте. Али ни ти ссгменти не могу увек да врше везивну функцију, већ само ако су испуњени одрсђени структурни и семантички услови. Вокали и, е и у се много чешће јављају као наставци не само у деклинацији именица и придева већ и у конјугацији глагола, па стога рстко могу да врше исту
функцију. Вокал а може да врши ту функцију само у нсколико сложеница чија
је прва компонснта имспица ж. рода. Појам везног морфсма је значајан јер омогућава разликовање сложеница и сраслица у српском језику. Појединости у расподели везних елемената у српском језику постају јасније захваљујући појму
везног морфема.
Кључне речи:
сложенице / везни елементи / нулти везник / везни морфем / структура сложеница / типови сложеница / compounds / linking elements / zero linking element / linking morpheme / compound structure / compound typesИзвор:
Наш језик, 2005, 36, 35-53Издавач:
- Београд : Иститут за српски језик САНУ
Колекције
TY - JOUR AU - Ракић, Станимир PY - 2005 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/7702 AB - In this paper the author argues that linking elements o and 0 which appear in nominal and adjectival compounds in Serbian are in fact gramatical morphemes because their appearence in these compounds make them different from phrases. The segment o and o can take this function because they have very limited role as case endings in inflectional morphology of Serbian. The vowel i, e and u occur much oftener as endings not only in noun and adjective declention, but also in verb conjugation, and, therefore, rarely can fulfill linking function in compounds. The vowel a, which could in some cases be understood as taking the same function, occurs only in some half-compounds in which the first component ts a feminine noun. It is, however, important that none of these segments can fulfill linking function if some required structural and semantic conditions are not fulfilled. The linking morpheme as a specific morphological notion makes possible the distinction of compounds from reduced phrases in Serbian. Using this notion we can also give a much clearer account of the distribution of linking segments in Serbian. AB - У овом прилогу аутор анапизира улогу всзног морфема у сложеницама у српском језику и показује да ту функцију најчешће врши вокал о и нулти везник о јер се у најмањсм броју случајева могу схватити као флективни наставци прве компоненте. Али ни ти ссгменти не могу увек да врше везивну функцију, већ само ако су испуњени одрсђени структурни и семантички услови. Вокали и, е и у се много чешће јављају као наставци не само у деклинацији именица и придева већ и у конјугацији глагола, па стога рстко могу да врше исту функцију. Вокал а може да врши ту функцију само у нсколико сложеница чија је прва компонснта имспица ж. рода. Појам везног морфсма је значајан јер омогућава разликовање сложеница и сраслица у српском језику. Појединости у расподели везних елемената у српском језику постају јасније захваљујући појму везног морфема. PB - Београд : Иститут за српски језик САНУ T2 - Наш језик T1 - О везном вокалу и везном морфему у неким основним типовима сложеница у српском језику T1 - On the Linking Vowel and Linking Morpheme in some Basic Types of Compounds in Serbian SP - 35 EP - 53 VL - 36 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7702 ER -
@article{ author = "Ракић, Станимир", year = "2005", abstract = "In this paper the author argues that linking elements o and 0 which appear in nominal and adjectival compounds in Serbian are in fact gramatical morphemes because their appearence in these compounds make them different from phrases. The segment o and o can take this function because they have very limited role as case endings in inflectional morphology of Serbian. The vowel i, e and u occur much oftener as endings not only in noun and adjective declention, but also in verb conjugation, and, therefore, rarely can fulfill linking function in compounds. The vowel a, which could in some cases be understood as taking the same function, occurs only in some half-compounds in which the first component ts a feminine noun. It is, however, important that none of these segments can fulfill linking function if some required structural and semantic conditions are not fulfilled. The linking morpheme as a specific morphological notion makes possible the distinction of compounds from reduced phrases in Serbian. Using this notion we can also give a much clearer account of the distribution of linking segments in Serbian., У овом прилогу аутор анапизира улогу всзног морфема у сложеницама у српском језику и показује да ту функцију најчешће врши вокал о и нулти везник о јер се у најмањсм броју случајева могу схватити као флективни наставци прве компоненте. Али ни ти ссгменти не могу увек да врше везивну функцију, већ само ако су испуњени одрсђени структурни и семантички услови. Вокали и, е и у се много чешће јављају као наставци не само у деклинацији именица и придева већ и у конјугацији глагола, па стога рстко могу да врше исту функцију. Вокал а може да врши ту функцију само у нсколико сложеница чија је прва компонснта имспица ж. рода. Појам везног морфсма је значајан јер омогућава разликовање сложеница и сраслица у српском језику. Појединости у расподели везних елемената у српском језику постају јасније захваљујући појму везног морфема.", publisher = "Београд : Иститут за српски језик САНУ", journal = "Наш језик", title = "О везном вокалу и везном морфему у неким основним типовима сложеница у српском језику, On the Linking Vowel and Linking Morpheme in some Basic Types of Compounds in Serbian", pages = "35-53", volume = "36", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7702" }
Ракић, С.. (2005). О везном вокалу и везном морфему у неким основним типовима сложеница у српском језику. in Наш језик Београд : Иститут за српски језик САНУ., 36, 35-53. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7702
Ракић С. О везном вокалу и везном морфему у неким основним типовима сложеница у српском језику. in Наш језик. 2005;36:35-53. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7702 .
Ракић, Станимир, "О везном вокалу и везном морфему у неким основним типовима сложеница у српском језику" in Наш језик, 36 (2005):35-53, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_7702 .