Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research

Abstract

In the focus of this paper lies Byzantine church music as a field for ethnological and anthropological research. In this respect, music is observed as a cultural practice which has an impact on interpersonal communication. The aim of it is to point to all the possible ways in which knowledge and scientific approach from the fields of ethnology and anthropology can be applied to Byzantine church music. When studying this kind of music, it is necessary to perceive a wider social context and a complex network of different factors which affected and are still affecting its creation and development. Research can be conducted on several levels, depending on the what is placed in the centre of the research - the creators of music, music as an audible-meaningful message or its listeners-the receivers of the message. It is necessary to apply a comparative method – in terms of different social and cultural settings – in order to perceive the role of Byzantine church music in the intercultural dialogue.

У фокусу интересовања овог рада налази се византијска црквена музика као терен за етнолошка и антрополошка истраживања. Циљ је да се укаже на које је све начине могуће на византијску црквену музику применити сазнања и научне приступе из области етнологије и антропологије. Приликом проучавања ове врсте музике неопходно је сагледати шири друштвени контекст и сложену мрежу различитих чинилаца који су утицали и утичу на њено стварање и развој. Истраживања се могу одвијати на више нивоа, у зависности од тога да ли се у центру пажње налазе музички ствараоци, музика као звуковно-значењска порука или њени слушаоци – примаоци поруке. Неопходна је примена компаративног метода ради сагледавања улоге византијске црквене музике у међукултурном дијалогу.