Двадесет година рада Одбора за стандардизацију српског језика

Abstract

Одбор за стандардизацију српског језика основан је прије двадесет година (12. децембра 1997) с циљем окупљања стручњака и научних институција ради изучавања српског језика на синхроном и дијахроном плану, које би водило (и) осавремењавању књижевнојезичке норме у његовој екавској и ијекавској верзији, као и језичког планирања, које би водило језичкој политици примјереној ситуацији насталој послије распада бивше државе Југославије и у њој српскохрватског језика, који је био заједнички у четири југословенске републике. Планирање језичке политике и њено спровођење струка успјешно може да обавља искључиво у доброј сарадњи с државом. Послије распада српско-хрватског језичког заједништва у Србији нема утврђене језичке стратегије и државне језичке политике. Одбор за стандардизацију српског језика на ту чињеницу је указивао и нудио стручну помоћ држави. У раду се говори о раду, резултатима и проблемима којим се бавио и с којим се сударао Одбор за стандардизацију српског језика од оснивања до данас.

Комитет по стандартизации сербского языка был основан двадцать лет назад (12. декемврия 1997) с целью собрать специалистов и научные учреждения ради изучения сербского языка на синхронном и диахронном планах, которое вело бы и к осовремениванию литературно-языковой нормы, а также ради языкового планирования, которое вело бы к языковой политике, соответствующей ситуации, которая возникла после распада бывшего государства Югославии и в ней сербскохорватского языка, который был общим в четырех югославских республиках. После распада сербско-хорватского языкового сообщества в Сербии нет установленной языковой стратегии и государственной языковой политики. Инициаторы основания Комитета, и его учредители, понимали, что в новых обстоятельствах нужно установить и проводить языковую политику в соответствии с новыми условиями. Разумеется – специальность может успешно планировать и проводить языковую политику исключительно в хорошем сотрудничестве языковой специальности и государства. Комитет считает, что государству давно пора взять на себя часть ответственности за статус сербского языка, за установление и проведение языковой политики, давно пора проявить политическую волю в рамках социальной общности и политического сообщества и согласоваться со специальностью для того, чтобы забота о статусе сербского языка и письма была постоянной. В статье речь идет о работе, результатах и проблемах, которыми занимался и с которыми сталкивался Комитет по стандартизации сербского языка со дня своего основания по сегодня. Отмечены более значимые результаты работы. И у Комитета есть заслуги в том, что было начато составление капитальных и других произведений значимых для осовременивания стандартноязыковой нормы, что были сделаны некоторые новые инструменты стандартного языка, что в нашей культурной общественности возрастает сознание о месте сербского языка и письма в обществе, в конце – в том, что некоторые ответственные представители государства в Сербии и Республике Сербской поняли значение сербского языка и необходимость разработать сербскую языковую политику для целого сербского языкового пространства. Указывается и на некоторые слабости в работе Комитета в предыдущих двадцати годах.