О сакралном значењу музичког инструмента и улози пророка Давида у сцени Смрт праведника. Прилог проучавању ликовних представа музичких инструмената у источнохришћанској црквеној уметности

Abstract

Старозаветни пророк Давид био је у сакралној историји познат као цар Јудеја, као пророк, састављач Псалтира, али и као музичар. Стога се он на представама у источнохришћанској уметности које илуструју свету историју односно библијски наратив по правилу приказује са одређеним музичким инструментом у рукама. Иако су представе музичких инструмената у уметности земаља византијског културног круга у (етно)музиколошкој науци и историји уметности темељно обрађене, постојећа ликовна грађа и даље пружа могућности за нова истраживања. Док је до сада у оквиру анализе иконографије, када је реч о инструментима, највише пажње посвећено органографској анализи (М. Велимировић, Д. Девић, Р. Пејовић), њихово значење и улога музике остали су недовољно обрађени. Сцене о којима ћемо у раду говорити дозвољају обе врсте анализе. Оно што је са иконографске и органографске тачке гледишта занимљиво јесте чињеница да су музички инструменти са којима је цар Давид приказан у сценама Смрти праведника различити. Овом приликом, размотрићемо поједине сцене Смрти праведника у временском распону од XIII до XVII века у византијској, као и српској, руској и румунској црквеној уметности након 1453. године са аспекта иконографије, а посебна пажња ће бити посвећена оправданости појаве одређених инструмената у рукама цара Давида, као и њиховим значењима.

The Old Testament prophet David was known in sacred history as the King of Jews, as a prophet, the compiler of the Psalter, but also as a musician. Therefore, he is usually depicted with certain musical instruments in his hands in Eastern Christian art that illustrates sacred history or the biblical narrative. Although the representations of musical instruments in the art of the lands under the Byzantine cultural and spiritual influence have been minutely analysed, the existing art still provides opportunities for further research. Until present day most attention was given to the organographic analysis of the musical instruments (M. Velimirović, D. Dević, R. Pejović), while their meaning and the role in the scenes have remained insufficiently addressed. The scene analysed in this paper allows for both types of analysis. What is interesting from the iconographic and organographic point of view is the fact that the musical instruments with which Emperor David is portrayed in the scenes of the Death of the Righteous man are different. On this occasion, we will look at scenes of the Death of the Righteous man in the time span from the thirteenth to the seventeenth centuries in Byzantine art, as well as Serbian, Russian and Romanian ecclesiastical art after 1453 from the aspect of iconography. Special attention will be paid to the justification of the reasons for the appearance of certain instruments in the hands of King David, as well as their meanings.