Композиторско делање Предрага Милошевића (1904-1988) у контексту тенденција у уметничкој музици Краљевине Југославије

Abstract

Иако је Предраг Милошевић активно деловао у музичком животу Краљевине Југославије мање од једне деценије (1932-1941), он се, у културним, уметничким и стручним круговима, врло брзо истакао као талентован диригент, способан концертни пијаниста, посвећен педагог и композитор специфичног сензибилитета. Без обзира на чињеницу да се Милошевић у највећој мери посветио диригентском раду (Опера Народног позоришта у Београду, Прво београдско певачко друштво), а затим и педагогији (професор клавира у Српској музичкој школи, доцент на Музичкој академији у Београду од 1938. године) остављајући композиторске активности "по страни", неколико његових клавирских, камерних и оркестарских дела привукло је значајну пажњу јавности, односно стручне критике, извођача и утицајних музичких институција. С тим у вези, посебно треба издвојити награде Универзитетског камермузичког удружења Collegium musicum (Београд) и Удружења пријатеља уметности Цвијета Зузорић које је добио за свој Гудачки квартет и соло-песму Траг, а потом и емитовање ауторске вечери на Радио Београду (март 1937). Захваљујући томе Милошевић је "изашао из анонимности" сврставши се у ред утицајних југословенских композитора, док су се, истовремено, његова естетичко-идеолошка схватања нашла у мрежи антагонистичких стремљења у југословенској уметничкој музици тог доба. Ослањајући се на неокласицистичку оријентацију и заобилазећи такозвани национални идиом, овај аутор се нашао у малобројној групи стваралаца који су имали "другачије" погледе на музичко стварање. Кроз сагледавање општих тенденција у југословенској уметничкој музици пре Другог светског рата, покушаћемо прецизније да одредимо позицију Предрага Милошевића као композитора указујући на естетичке и идеолошке подударности са позицијама других аутора. Том приликом размотрићемо класификације Милоја Милојевића, Антуна Добронића и других познавалаца музичких прилика у Југославији из тог периода, као и различите податке из штампе, периодике и архивске грађе. Захваљујући томе бићемо у прилици не само да дефинишемо место Предрага Милошевића у пољу југословенске музике, већ и да се осврнемо на владајуће норме које су биле заступљене у области музичког стварања, извођења и рецепције музике.