Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина
Between the Film Reality and a Theatre Dream: Intermediality on an Example of the Charlie Chaplin's Film Limelight
Apstrakt
Рад је писан са намером да се испита интермедијалност која је заступљена у простору између два медија – филма и позоришта – те њихов специфичан однос када су они заступљени у једној форми, у овом случају, у филму. Студија случаја јесте један од најпознатијих Чаплинових звучних филмова – Светла позорнице (1952) – последњи филм који је Чаплин режирао у Сједињеним Америчким Државама. Овај аутобиографски обојен филм представља место сусрета високе културе и популарне културе – балета и мјузик-хола. Музика овог филма је од великог значаја за успостављање свих интермедијских релација (позориште/филм, балет/мјузик-хол, глумац/лик, реалност/снови...). Музика је такође елемент који омогућује опстанак интермедијских релација. Са друге стране, овим филмом, Чаплин покушава да објасни свој идентитет – да ли је он кловн, мјузик-хол забављач или холивудски глумац и режисер? На ова, и многа друга питања, одговор лежи негде између.
This paper was written with an intention to examine the intermediality that is positioned in the space between two media – film and theatre – and their specific relationship when they are positioned in one form, in this case, in film. Case study in this paper is one of Chaplin’s (Charles Spencer Chaplin, 1889-1997) most famous sound films – Limelight (1952) – the last film Chaplin directed in USA. This autobiographically colored film is the meeting point of the high culture and popular culture – ballet and music-hall. The music of this film is of great consequence for the establishing all intermedial relations (theatre/film, ballet/music-hall, actor/character, reality/dreams). Music is also the element that makes the maintance of these intermedial relations possible. On the other hand, Chaplin is trying to explain his identity via this film – is he a clown, a music-hall entertainer or Hollywood actor and director. Answers to these questions, and many others, lies somewhere in between.
Ključne reči:
интермедији / intermedia / intermediality / music and media / Charlie Chaplin / Limelight / identity / film music / ballet / music-hall / интермедијалност / музика и медији / Чарли Чаплин / Светла позорнице / идентитет / филмска музика / балет / мјузик-холIzvor:
Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III, 2019, 49-57Izdavač:
- Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет
Finansiranje / projekti:
- Identiteti srpske muzike od lokalnih do globalnih okvira: tradicije, promene, izazovi (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177004)
Institucija/grupa
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - CONF AU - Новаковић, Моника Ј. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6725 AB - Рад је писан са намером да се испита интермедијалност која је заступљена у простору између два медија – филма и позоришта – те њихов специфичан однос када су они заступљени у једној форми, у овом случају, у филму. Студија случаја јесте један од најпознатијих Чаплинових звучних филмова – Светла позорнице (1952) – последњи филм који је Чаплин режирао у Сједињеним Америчким Државама. Овај аутобиографски обојен филм представља место сусрета високе културе и популарне културе – балета и мјузик-хола. Музика овог филма је од великог значаја за успостављање свих интермедијских релација (позориште/филм, балет/мјузик-хол, глумац/лик, реалност/снови...). Музика је такође елемент који омогућује опстанак интермедијских релација. Са друге стране, овим филмом, Чаплин покушава да објасни свој идентитет – да ли је он кловн, мјузик-хол забављач или холивудски глумац и режисер? На ова, и многа друга питања, одговор лежи негде између. AB - This paper was written with an intention to examine the intermediality that is positioned in the space between two media – film and theatre – and their specific relationship when they are positioned in one form, in this case, in film. Case study in this paper is one of Chaplin’s (Charles Spencer Chaplin, 1889-1997) most famous sound films – Limelight (1952) – the last film Chaplin directed in USA. This autobiographically colored film is the meeting point of the high culture and popular culture – ballet and music-hall. The music of this film is of great consequence for the establishing all intermedial relations (theatre/film, ballet/music-hall, actor/character, reality/dreams). Music is also the element that makes the maintance of these intermedial relations possible. On the other hand, Chaplin is trying to explain his identity via this film – is he a clown, a music-hall entertainer or Hollywood actor and director. Answers to these questions, and many others, lies somewhere in between. PB - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет C3 - Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III T1 - Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина T1 - Between the Film Reality and a Theatre Dream: Intermediality on an Example of the Charlie Chaplin's Film Limelight SP - 49 EP - 57 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6725 ER -
@conference{ author = "Новаковић, Моника Ј.", year = "2019", abstract = "Рад је писан са намером да се испита интермедијалност која је заступљена у простору између два медија – филма и позоришта – те њихов специфичан однос када су они заступљени у једној форми, у овом случају, у филму. Студија случаја јесте један од најпознатијих Чаплинових звучних филмова – Светла позорнице (1952) – последњи филм који је Чаплин режирао у Сједињеним Америчким Државама. Овај аутобиографски обојен филм представља место сусрета високе културе и популарне културе – балета и мјузик-хола. Музика овог филма је од великог значаја за успостављање свих интермедијских релација (позориште/филм, балет/мјузик-хол, глумац/лик, реалност/снови...). Музика је такође елемент који омогућује опстанак интермедијских релација. Са друге стране, овим филмом, Чаплин покушава да објасни свој идентитет – да ли је он кловн, мјузик-хол забављач или холивудски глумац и режисер? На ова, и многа друга питања, одговор лежи негде између., This paper was written with an intention to examine the intermediality that is positioned in the space between two media – film and theatre – and their specific relationship when they are positioned in one form, in this case, in film. Case study in this paper is one of Chaplin’s (Charles Spencer Chaplin, 1889-1997) most famous sound films – Limelight (1952) – the last film Chaplin directed in USA. This autobiographically colored film is the meeting point of the high culture and popular culture – ballet and music-hall. The music of this film is of great consequence for the establishing all intermedial relations (theatre/film, ballet/music-hall, actor/character, reality/dreams). Music is also the element that makes the maintance of these intermedial relations possible. On the other hand, Chaplin is trying to explain his identity via this film – is he a clown, a music-hall entertainer or Hollywood actor and director. Answers to these questions, and many others, lies somewhere in between.", publisher = "Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет", journal = "Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III", title = "Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина, Between the Film Reality and a Theatre Dream: Intermediality on an Example of the Charlie Chaplin's Film Limelight", pages = "49-57", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6725" }
Новаковић, М. Ј.. (2019). Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина. in Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет., 49-57. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6725
Новаковић МЈ. Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина. in Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III. 2019;:49-57. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6725 .
Новаковић, Моника Ј., "Између филмске јаве и позоришног сна: интермедијалност на примеру филма Светла позорнице Чарлија Чаплина" in Српски језик, књижевност, уметност, зборник радова са XIII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26–27. X 2018), Књига III (2019):49-57, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6725 .