Show simple item record

Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities

dc.creatorМилорадовић, Софија
dc.date.accessioned2019-11-27T14:59:12Z
dc.date.available2019-11-27T14:59:12Z
dc.date.issued2005
dc.identifier.isbn86-7025-388-7
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/6702
dc.description.abstractThe paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno- longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania, Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon- guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma- cedonia it has only recently reached the status of a minority population. Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia- lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in- fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun- gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of general linguistic character, particularly those related to linguistic contactology. Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot- tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re- search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in Slovenia.sr
dc.description.abstractОвим се прегледним радом пружа – у накрупнијим цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији, Хрватској и Македонији. Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију. Неоспорно је код рецесивног српског становништва присутан процес глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним земљама и у Словенији.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Српска академија наука и уметностиsr
dc.relationПројекат 1599: Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, Министарство науке и заштите животне средине Републике Србијеsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceПоложај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европиsr
dc.titleДијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањинеsr
dc.titleDialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minoritiessr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractMiloradović, Sofija; Диалецтологицал анд Етхно Лингуистиц Студие оф Сербиан Миноритиес; Диалецтологицал анд Етхно Лингуистиц Студие оф Сербиан Миноритиес; Dijalektološka i etnolingvistička istraživanja srpske manjine;
dc.rights.holderСрпска академија наука и уметностиsr
dc.citation.spage299
dc.citation.epage314
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/26827/miloradovic.dijal.istr.2005.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record