Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине
Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno-
longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania,
Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon-
guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population
is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma-
cedonia it has only recently reached the status of a minority population.
Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia-
lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian
minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in-
fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun-
gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and
innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of
general linguistic character..., particularly those related to linguistic contactology.
Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot-
tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should
give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re-
search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in
Slovenia.
Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим
цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим
земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији,
Хрватској и Македонији.
Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно
у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том
смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а
на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци
општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију.
Неоспорно је код рецесивног... српског становништва присутан процес
глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним
земљама и у Словенији.
Извор:
Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, 2005, 299-314Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Финансирање / пројекти:
- Пројекат 1599: Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије
TY - JOUR AU - Милорадовић, Софија PY - 2005 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6702 AB - The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno- longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania, Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon- guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma- cedonia it has only recently reached the status of a minority population. Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia- lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in- fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun- gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of general linguistic character, particularly those related to linguistic contactology. Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot- tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re- search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in Slovenia. AB - Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији, Хрватској и Македонији. Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију. Неоспорно је код рецесивног српског становништва присутан процес глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним земљама и у Словенији. PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи T1 - Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине T1 - Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities SP - 299 EP - 314 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702 ER -
@article{ author = "Милорадовић, Софија", year = "2005", abstract = "The paper offers an overall view of the hitherto dialectological and ethno- longuistic studies of Serbian vernaculars in Slovenia, Croatia, Hungary, Rumania, Macedonia and Albania where the Serbs are, from the standpoint of ethnolon- guistics, a minority population. In all of these countries the Serbian population is autochthonous, but in ex- Yugoslavian republics of Slovenia, Croatia and Ma- cedonia it has only recently reached the status of a minority population. Certain declining from the features typical of the Serbian mainsteram dia- lects is conditioned by the peripheral positions of these vernaculars of the Serbian minorities, especially in their alloglottal surroundings, as well as by the direct in- fluence of those foreign languages. Consequently, the Serbian dialects in Hun- gary, Rumania and Albania offer a lot of material for the study of archaisms and innovations alike, at the same time providing a prolific ground for conclusions of general linguistic character, particularly those related to linguistic contactology. Noticeable among the recessive Serbian population is the process of glot- tophagy. It is exactly these two facts — recessiveness and glottophagy — that should give an impetus for further and broader dialectological and ethnolonguistic re- search of the minority Serbian population in the neighboring countries and in Slovenia., Овим се прегледним радом пружа – у накрупнијим цртама – увид у досадашња дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српских народних говора у Словенији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Македонији и Албанији, где Срби представљају мањинску етнолингвистичку популацију. Реч је о српском становништву које је у свим овим земљама аутохтоно, уз напомену да се српска популација третира као новонастала мањина у бившим југословенским републикама – Словенији, Хрватској и Македонији. Сва одступања од нормалног стања у српским говорима матице последица су периферног положаја народних говора српске мањине, посебно у инојезичним срединама, као и непосредног страног утицаја на њих. У том смислу, српски народни говори у Мађарској, Румунији и Албанији пружају нарочито богат материјал за истраживање архаизама и иновација, а на основу резултата истраживања ових говора могу се извлачити закључци општелингвистичког карактера, везани за лингвистичку контактологију. Неоспорно је код рецесивног српског становништва присутан процес глотофагије. И управо у тим двема чињеницама – рецесивности и глотофагији – треба наћи подстицај за даља и опсежнија дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања мањинске српске популације у суседним земљама и у Словенији.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи", title = "Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине, Dialectological and Ethno Linguistic Studie of Serbian Minorities", pages = "299-314", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702" }
Милорадовић, С.. (2005). Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине. in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи Београд : Српска академија наука и уметности., 299-314. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702
Милорадовић С. Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине. in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. 2005;:299-314. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702 .
Милорадовић, Софија, "Дијалектолошка и етнолингвистичка истраживања српске мањине" in Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи (2005):299-314, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6702 .