О основном значењу српског перфекта активне дијатезе и његовој типолошкој класификацији

Abstract

Oвај рад представља покушај типолошке класификације српског перфекта, односно покушај да се установи у којој мери се српски перфект може сматрати перфектом. Након синтаксичке анализе низа примера употребе перфекта у различитим контекстима, дошли смо до закључка да перфект као основно има перфектно значење, али да се данас може употребити и у наративу. Затим смо покушали да прецизније одредимо положај перфекта у темпоралном систему српског језика, тачније његов однос према аористу и крњем перфекту. Установили смо да аорист и крњи перфект такође изражавају перфектно значење, али да им то значење није основно, заправо да су ова два претеритална облика неспецификована по питању временске оријентације. Утврдили смо да перфект изражава широк спектар перфектних значења, док су аорист и крњи перфект семантички специјализованији, односно ограниченији што се тиче изражавања перфектне семантике. Перфект смо класификовали као неспецијализовани проширени перфект, док смо аорист и крњи перфект класификовали као специјализовани проширени претерит, односно специјализовани проширени перфект. Употреба поменутих трију претериталних облика се у одређеним случајевима преклапа, али оваква ситуација је када су у питању перфекти пре правило него изузетак.

Настоящая статья является попыткой типологи ческой классификации сербского перфекта, то есть попыткой определить, в какой степени сербскому перфекту соответствует название перфект. У перфекта основным является перфектное значение, но сегодня его также можно использовать и в повествовании. Аорист и усеченный перфект тоже выражают перфектное значение, но данное значение для них не являе тся основным; им не присуща какая-либо определенная временная перспектива. Перфект выражает целую гамму перфектных значений, в то время как аорист и усеченный перфект являются более специализованными формами, более ограниченными в выражении перфектной семантики. Мы определили перфект как расширенный неспециализированный перфект; аорист же и усеченный перфект мы определили как специализированный расширенный претерит и как специализированный расширенный перфект.

This paper is an attempt to typologically classify the Serbian perfect, i.e. to determine to what extent the perfect in Serbian can still be considered a perfect. The basic meaning of the Serbian perfect is indeed the one of perfect; however, the perfect can be used in narrative as well. The aorist and the truncated perfect also express the perfect meaning; this meaning, however, is not their basic meaning; in fact, these two past forms are unspecifi ed for temporal perspective. The perfect expresses the whole spectrum of perfect subtypes, whereas the aorist and the truncated perfect are more specialized forms, more limited in expressing perfect semantics. The perfect in Serbian was classifi ed as the general expanded perfect, whereas the aorist and the truncated perfect were classifi ed as the specialized expanded preterite, and the specialized expanded perfect, respectively.