Универбизација из угла српске дериватологије

Abstract

Универбизација се у дериватологији најчешће дефинише као творбени поступак којим се вишечлана синтаксичка конструкција као мотиватор претвара у једну једину ријеч. Међутим, када се погледају примјери који се у српској науци о творби ријечи наводе као илустрација универбизације, стиче се утисак да још увијек није потпуно разјашњено шта је, заправо, овај процес и по чему се он разликује од осталих творбених начина: класичне суфиксације, композиције, синтаксичке творбе и сл. С тим у вези јесу и основни задаци овог рада: да се представе различити погледи на универбизацију у србистици, да се они упореде са ставовима о овом питању у славистичкој, англистичкој и германистичкој литератури, те да се понуде нека потенцијална рјешења.

Универбизация в дериватологии преимущественно определяется как словообразовательный процесс, в котором сложная синтаксическая конструкция превращается в одно лишь слово. Тем не менее, если всмотреться в примеры, приводимые в сербском словообразовании в качестве иллюстрации к универбизации, создается впечатление, что все еще не вполне понятно, что такое в самом деле этот процесс, и чем он отличается от остальных словообразовательных процессов: суффиксации, композиции, синтаксического словообразования и т. п. С этим как раз связаны основные задачи данной работы – показать различные взгляды на универбизацию в сербистике, сопоставить их с соответствующими позициями в славистической и англосаксонской литературе, а также предложить некоторые потенциальные решения данного вопроса.

This paper analyzes different meanings of the term univerbation in the Serbian word-formation processes. The main goals were to investigate different perspectives on univerbation in Serbian derivational morphology, to compare it with the views in the Slavic, English and German papers and dictionaries, and then to offer some potential solutions. In derivational morphology, univerbation is usually defi ned as the process of transformation of a syntactic construction as a motivator into a new single word. However, when we consider examples of univerbation from Serbian word-formation processes, we get an impression that it is not yet completely clear what this process actually is, and what distinguishes it from the other word-formation processes. One of the problems is the term univerbation (from Latin unus – ‘one’ and verbum– ‘word’), because it can be understood in several ways – as a name of the process of combining two or more words into a new single word: it can also include compounding, blending and syntactic word-formation, not only one type of the processes as it is often the case in Serbian derivational morphology. That is why we need to fi nd some better term to name the process in which the motivator is a syntactic structure adjective + noun, and a new word is made by adding some suffi x on the base of an adjective (саобраћајна несрећа → саобраћајка). We propose that this term can be deradixation, which suggests that a new word is made by eliminating some free morphemes (radices) from a motivator.