Српски стандардни акценат и префиксација придјева и глагола

Abstract

У расправи о акцентовању ријечи с префиксима требало би водити рачуна не само о акценту основног облика префиксалне лексеме него и о акцентима облика у промјени. У овом прилогу акценти придјева и глагола су подијељени у двије групе: лексички (обухватају двије лексеме: основну ријеч и префиксал) и морфолошки (акценти облика). Полазећи од лексичког акцента, примјери су разврстани у двије велике групе: у првој је лексички акценат на основи префиксала, а у другој је тај акценат на префиксу. С обзиром на степен промјена акцента, придјеви су груписани у три цјелине: у једној нема промјене акцента ни у основној лексеми ни у префиксалу, у другој је промјена акцента само у основној лексеми, а у трећој долази до промјене акцента и у основној лексеми и у префиксалу. Код глагола запажен је само један тип промјене акцента: промјена која се односи и на основну лексему и на префиксал.

В исследовании об акцентуации слов с префиксами следует учесть не только ударение основной формы префиксальной лексемы, но и ударения форм в словоизменении. В настоящей работе ударения прилагательных и глаголов подразделяются на две группы: лексические (охватывают две лексемы: исходное слово и префиксал) и морфологические (ударения форм). Исходя из лексического ударения, примеры распределены в две большие группы: в первой лексическое ударение находится на основе префиксала, а во второй это ударение находится на префиксе. С учетом степени изменения ударения, прилагательные сгруппированы в три раздела: в первом нет изменения ударения ни в основной лексеме, ни в префиксале, во втором изменение замечается только в основной лексеме, а в третьем изменение ударения происходит и в основной лексеме, и в префиксале. У глаголов отмечен только один тип изменения ударения – изменение, которое относится к исходной лексеме и к префиксалу.

Debate on stress in prefi xed words should take into account not only the stress of the basic form of the prefi xed lexeme but also the stress in other forms. In this paper, stress in adjectives and verbs is divided into two groups: lexical (comprising the two lexemes: the base word and the prefi xed one) and morphological (stress in other forms). Starting with lexical stress, examples are classifi ed into two large groups: the fi rst group includes examples of lexical stress on the stem of the prefi xed word, while the second one includes lexical stress on the prefi x. Depending on the type of changes in stress, adjectives are further classifi ed into three subgroups: the fi rst subgroup includes examples where no changes in stress occur in either the base or prefi xed lexeme, the second includes the ones where change in stress occurs only in the base word, whereas the third subgroup comprises examples where changes in stress occur in both the base and prefi xed lexeme. In verbs, only one type of change in stress is found: a change related to both the base and prefi xed lexeme. The author analyzes the correlation between lexical and morphological stress in a prefi xed word, pointing out that the shift of stress to the prefi x is reversible: proclitic (moving from the stem with a falling stress) and prefi xal in a narrower sense (moving from the stem with a rising stress).