Contact-Induced Grammatical (Non)Changes? Observations of Morphosyntactic Structures in the Kashubian Dialect in Canada

Abstract

This article considers the context of language contact and discusses four typologically relevant morphosyntactic features (definite and indefinite articles, the merger of instrumental and comitative cases, and the non-pro-drop tendency) and their possible changes in the Kashubian dialect in Canada. A comparison of the data on the Kashubian dialect recorded in Prussia during the mid-19th century by Hilferding and in the present-day by the author in the Renfrew area (Ontario, Canada) revealed no significant difference, even though the Kashubian spoken in the area has undergone various innovations due to the influence of English. Both grammatical and sociolinguistic analyses of the history of the contact situation suggested that the conservativeness of grammatical changes in the dialect can be explained by the prolonged isolation of the speakers in their new homeland, and by the fact that the intensive language contact and collective bilingualism between Kashubian and English are relatively new phenomena.

У овом чланку се разматрају четири особине кашупског дијалекта у Канади, и то граматикализација одређеног и неодређеног члана, синкретизам инструментала дру штва и средства те склоност ка употреби личних заменица. Све набројане особи не се могу сматрати типлошки релевантним у светлу кашупско–немачког и кашупско–енглеског језичког контакта. Поређење дијалекатских текстова које је још Гиљфердинг средином 19. века прикупио са онима до којих сам за ову прилику у канадској провинцији Онтарио лично дошао у овоме веку показало је да, иако се могу уочити неке промене у датом дијалекту, нарочито након емиграције Кашуба у Канаду, ипак није дошло до значајнијих промена у посматраним граматичким ка тегоријама. Након социолингвистичке анализе грађе, аутор је дошао до за кључка да се, с једне стране, овако висок степен језичког конзервативизма мора довести у везу са друштвеном изолацијом Кашуба у новом окружењу, док, с друге, одређене иновације пак иду на рачун интензивног утицаја енглеског језика, посебно у контексту билингвизма с доминантном англофоном компонентом, који постаје приме тан тек средином 20. века.

В этой статье рассматриваются четыре морфосинтаксические особенности в кашубском диалекте Канады (грамматикализация определенного и неопределенного артиклей, синкретизм инструменталиса и комитатива, тенденция обязательного употребления местоимений), которые можно считать типологически релевантными в контексте кашубско-немецкого и кашубско-английского контакта. Сравнение диалектных материалов, записанных Гильфердингом в середине 19-го века в Кашубии, с материалами, собранными автором этих строк в провинции Онтарио в 21-м веке, показало, что, хотя и наблюдаются некоторые инновационные изменения в грамматическом строе названного диалекта, однако с того времени, как кашубы переселились в Канаду, в указанных четырех грамматических категориях не произошло существенных изменений. Проанализировав материалы с социолингвистической точки зрения, автор приходит к выводу, что такой консерватизм в данных четырех категориях объясняется сравнительно высокой степенью социальной изоляции кашубов в новой среде, а произошедшие инновационные изменения можно отнести на счёт интенсивного английского влияния, в том числе полного билингвизма с доминированием английского, который начался лишь в середине 20-го века.