Звуци носталгије: Историја староградске музике у Србији

Abstract

Књига Звуци носталгије: историја староградске музике у Србији заснована је на измењеном тексту докторске дисертације Историјски аспекти и савремене праксе извођења староградске музике у Београду, одбрањене на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду децембра 2016. године. Она је замишљена као представљање резултата пионирских дугогодишњих истраживања, односно као научна студија о формирању и постојању староградске музике до данас, с надом да ће публици којa се интересује за овај жанр понудити кључ за његово разумевање и заинтересовати је за даље информисање о његовом савременом живом извођењу и постојању у оквиру звучних и нотних извора. Током мојих целокупних студија етномузикологије, од 2004. године, драгоцену подршку и знање добијала сам од своје дугогодишње менторке др Мирјане Закић – која је и једна од рецензенткиња ове књиге – на чему сам јој искрено неизмерно захвална. Велику захвалност дугујем и другим двема рецензеткињама, др Селени Ракочевић и др Ивани Медић, с којима сам имала инспиративне разговоре о проучавању староградске музике. Истраживања за потребе докторске дисертације, а касније и ове књиге, спровела сам под окриљем пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије „Идентитети српске музике од локалних до глoбалних оквира: Традиције, промене, изазови” који реализује Музиколошки институт Српске академије наука и уметности (руководиоци: др Мелита Милин, потом др Ивана Медић). Део теренских истраживања реализовала сам у оквиру међународног пројекта “City Sonic Ecology: Urban Soundscapes of Bern, Ljubljana, and Belgrade” (финансиран од: Scientic Co-operation between Eastern Europe and Switzerland, руководилац: др Брита Сверс /Britta Sweers/). Мом раду на дисертацији и књизи допринеле су и конструктивне дискусије о њеним мањим сегментима с менторима на специјализацијама (др Лозанка Пејчева, др Герда Лехлајтнер /Gerda Lechleitner/) и колегама на међународним симпозијумима. Резултати ових истраживања не би били објављени без заинтересованости и капацитета Чигоја штампе која је технички припремила и одштампала књигу, али и институције у којој радим – Музиколошког института САНУ, па се посебно захваљујем Жарку Чигоји и др Катарини Томашевић на омогућавању публиковања. Др Ивани Медић се захваљујем и на још једном преводу резимеа на енгле ски језик, а пријатељу, др Владимиру В. Михајловићу, на пажљивој лектури текста на српском језику и изради индекса. Материјал који је коришћен у овој књизи сакупила сам у различитим институцијама, између осталих у Архиву Југославије, Библиотеци Матице српске, Архиву и Библиотеци Српске академије наука и уметности, Историјском архиву Београда, Музиколошком институту САНУ, Народној библиотеци Србије. Интервјуисала сам знамените интерпретаторе и ауторе староградске музике, као и оне непознате широј јавности, и тонски сам бележила извођења музичара (већином) у Скадарлији, што заиста представља задовољство у етномузиколошком раду. Посебну захвалност за обезбеђивање илустрација за текст дугујем Музиколошком институту САНУ, Архиву САНУ, Музеју Војводине, Радио Новом Саду, Кроација рекордсу (Croatia Records), Петру Печуру, Милану Вукосављеву и музичком уреднику Дејану Томићу. За сарадњу се нарочито захваљујем својим цитираним казивачима, врсним музичарима (по азбучном реду): Владимиру Арацком, Звонимиру Богдану, Радославу Граићу, Миодрагу Обрадовићу и члановима састава „Тамбурица 5”, као и покојном композитору Жарку Петровићу. Не само на казивањима, већ и на уступљеним нотним записима захваљујем се и Зорану Бахуцком и Мирославу Марковићу. За нотографију примера заслужан је Слободан Варсаковић, а техничка припрема и дизајн корица дело су Лепосаве Кнежевић. Највећу благодарност на подршци и разумевању моје посвећености раду на овој књизи изражавам својој породици, пре свега супругу Иву.