Music Hall: Regulations and Behaviour in a British Cultural Institution

Abstract

The music hall in late nineteenth-century Britain offers an example of a cultural institution in which legal measures, in-house regulations, and unscripted codes of behaviour all come into play. At times, the performers or audience were under coercion to act in a certain way, but at other times constraints on behaviour were more indirect, because the music hall created common understanding of what was acceptable or respectable. There is, however, a further complication to consider: sometimes insider notions of what is normative or appropriate come into conflict with outsider concerns about music-hall behaviour. These various pressures are examined in the context of rowdiness, drunkenness, obscenity, and prostitution, and conflicts that result when internal institutional notions of what is normative or appropriate come into conflict with external social anxieties.

Мјузик-хол у Великој Британији с краја XIX века представља пример културне институције у којој се преплићу законске одредбе, интерни прописи и неписана правила понашања. Понекад су извођачи или публика били присиљени да се понашају на одређени начин, али у неким другим случајевима ограничења у односу на понашање била су индиректнија, јер је у оквирима мјузик-хол постојало прећутно заједничко разумевање онога што је прихватљиво или достојанствено. Међутим, ситуацију компликује још једна околност коју треба узети у обзир: наиме, понекад су се интерни ставови о томе шта је нормирано или прикладно сукобљавали са забринутошћу спољашњих посматрача у вези са понашањем у мјузик-холу. Ове различите врсте притисака истражујемо у светлу метежа, пијанства, опсценог понашања и проституције, као и конфликата који настају када унутрашње институционализовано схватање онога што је нормирано или прикладно дође у сукоб са спољашњим друштвеним анксиозностима.