Show simple item record

Musicology 26 (I/2019)

dc.contributorМедић, Ивана
dc.date.accessioned2019-07-26T12:46:55Z
dc.date.available2019-07-26T12:46:55Z
dc.date.issued2019
dc.identifier.issn1450-1984 (print)
dc.identifier.issn2406-0976 (online)
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/6332
dc.description.abstractТема броја 26 Историја музике данас делимично је инспирисана међународном конференцијом The Future of Music History [Будућност историје музике], одржаном у јесен 2017. године у Српској академији наука и уметности, у организацији Музиколошког института САНУ. Премда је свега неколико чланака у Теми броја проистекло из радова изложених на конференцији (који су значајно проширени и рецензирани), док су преостали чланци настали независно од овог повода, свима је заједничко разматрање положаја историјске музикологије као научне дисциплине у првим деценијама XXI века, код нас и у свету. У тексту који отвара Тему броја, Жарко Цвејић се осврће на допринос двојице великана музичке историографије, Карла Далхауса и Лија Трајтлера, посебно у погледу наслеђа историзма и позитивизма у историографији музике, као и тумачења појма музичког дела. Јанис Кудинш се бави феноменом балтичке певане револуције у годинама пред распад Совјетског Савеза, показујући како су одабране песме, као симболи протеста и балтичке независности, сигнализирале крај комунистичког режима. Нупу Коивисто сагледава сложене проблеме везане за анализу историјских података о женским оркестрима, користећи примере из Финске с краја XIX века, док Дерик Б. Скот проучава мјузик-хол у Великој Британији с краја XIX века као пример културне институције у којој су се преплитале законске одредбе, интерни прописи и неписана правила понашања. Рута Станевичиуте проучава на који начин су балтичке музиколошке конференције од 1967. до данас прошириле истраживачко поље у вези са музиком својих земаља, али и отвориле питање балтичког музиколошког простора као могуће совјетске геополитичке конструкције. Доајен немачке музикологије Хелмут Лос указује да писање историја музике у Немачкој до данашњег дана карактерише романтичарска визура и њен „модел два света“, при чему се реални свет супротставља идеалном свету музике, као вишем ступњу постојања идеја и идеала. Лос указује да оваква романтизована поставка доводи до искључивања музикологије из јавног дискурса и њеног неразумевања међу сродним хуманистичким дисциплинама. Валиа Христопулу посматра пето издање фестивала Грчка недеља савремене музике у контексту друштвенополитичких превирања средином седамдесетих година ХХ века и указује на промењену улогу грчке музичке авангарде након пада диктатуре. Мирјана Веселиновић-Хофман сагледава будућност историје музике у професионалном и централно-периферном европском музичком окружењу, нудећи одређења према самом појму историје музике, као и према њеној (могућој) будућности. У тексту који закључује Тему броја, Андраш Ранки разматра главне доприносе естетици музике од стране заступника тзв. Креативног марксизма – тројице угледних мађарских естетичара из социјалистичког раздобља, чији радови су анализирани у контексту тадашње културне политике. Рубрика Varia садржи радове троје српских музиколога млађе генерације, којима се демонстрира широка разгранатост данашње музикологије. Моника Новаковић проучава третман тишине у филмској уметности, Бранислава Трифуновић сагледава Скрјабинов неостварени пројекат Мистеријум као наговештај Октобарске револуције, док се Игор Радета бави онтолошком херменеутиком као катализатором музиколошког дискурса. Рубрика Научна критика и полемика садржи пет осврта на издања везана за српску културу и традицију, односно за делатност наших научника у иностранству. У име чланова редакције и своје лично, захваљујем се колегама из Србије и иностранства који су, у својству рецензената, читали радове припремљене за овај број и дали велики број корисних сугестија за њихово побољшање. У Београду, 10. јуна 2019. године др Ивана Медић, главна и одговорна уредницаsr
dc.description.abstractThe main theme of No 26 Music History Today was partly inspired by the international conference The Future of Music History, held in the autumn of 2017 at the Serbian Academy of Sciences and Arts and organised by the Institute of Musicology SASA. Although only a few articles in this issue originated from papers presented at the conference (which have been significantly expanded and peer-reviewed), while the remaining articles were written independently of this occasion, all authors gathered here share a consideration of the current position of historical musicology as a scientific discipline in the first decades of the 21st century. In the article that opens the issue, Žarko Cvejić looks at the contributions of two great historical musicologists, Karl Dahlhaus and Leo Treitler, especially in terms of the legacies of historicism and positivism, as well as their interpretations of the work concept. Jānis Kudiņš deals with the phenomenon of the Baltic singing revolution in the years before the collapse of the Soviet Union, demonstrating that selected songs as symbols of protests and Baltic independence signaled the end of the communist regime. Nuppu Koivisto examines complex problems related to the analysis of historical data on women’s orchestras, using examples from the late 19th-century Finland, while Derek B Scott discusses British music hall of the same period as an example of a cultural institution in which legal measures, in-house regulations and unscripted codes of behaviour all came into play. Rūta Stanevičiūtė studies how the Baltic musicological conferences organised since 1967 have expanded the research field related to the music of their countries, but also opened the issue of Baltic musicological space as a possible Soviet geopolitical construct. German musicologist Helmut Loos suggests that writing history of music in Germany to this day is characterised by a romantic “two-world-model”, with the real world opposing the ideal world of music as a higher realm of existence of ideas and ideals. Loos indicates that such a romanticised view leads to the exclusion of musicology from public discourse and its misunderstanding among related humanistic disciplines. Valia Hristopoulou overviews the Fifth Hellenic Week of Contemporary Music in the context of socio-political turmoils in the mid-1970s and points to the changed role of the Greek avant-garde after the fall of the dictatorship. Mirjana Veselinović-Hofman observes the future of music history in the professional and central-peripheral European music contexts, offering definitions for the very notion of music history, as well as its (possible) future. In the text that concludes this issue, András Ránki considers the main contributions to the aesthetics of music by the advocates of the so-called creative Marxism – the three distinguished Hungarian aesthetists from the socialist era, whose works are analysed in the context of the cultural policy of that era. The Varia section contains works by three young Serbian musicologists, demonstrating the wide diversity of contemporary musicology. Monika Novaković studies the treatment of silence in film, Branislava Trifunović regards Scriabin’s unfulfilled project Mystery as an antecedent of the October Revolution, while Igor Radeta deals with ontological hermeneutics as a catalyst for musical discourse. The section Scientific Reviews and Polemics contains five reviews of publications related to Serbian culture and tradition, and the activities of Serbian musicologists abroad. On behalf of the members of the editorial board and myself, I would like to thank colleagues from Serbia and abroad who, in their capacity as peer-reviewers, read the articles prepared for this issue and provided a great number of useful suggestions for their improvement. In Belgrade, 10 June 2019 Dr Ivana Medić, Editor-in-Chiefsr
dc.language.isosrsr
dc.language.isoensr
dc.publisherБеоград : Музиколошки институт САНУsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177004/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.subjectМузикаsr
dc.subjectИсторија музикеsr
dc.subjectМузикологијаsr
dc.subjectMusicsr
dc.subjectMusic Historysr
dc.subjectMusicologysr
dc.titleМузикологија 26 (I/2019)sr
dc.titleMusicology 26 (I/2019)sr
dc.typeothersr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractMuzikologija 26 (I/2019);
dc.citation.volume218. стр
dc.citation.issue26
dc.description.otherЧасопис је индексиран на http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 и у међународној бази ProQuest. / The journal is indexed in http://doiserbia.nb.rs/, http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/914 and in the international database ProQuest. Издавање ове публикације подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и СОКОЈ - Организација музичких аутора Србије / The publication of this volume was supported by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia, the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and SOKOJ - Serbian Music Authors' Organizationsr
dc.identifier.cobiss173918727
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/19851/Muzikologija 26.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record