Прагмалингвистички аспект категорија социјалног статуса и социјалне улоге у српском призренском говору

Abstract

Категорија социјалног статуса у науци се посматра и са социолингвистичког али и са прагматичколингвистичког аспекта, јер се социјални статус језички манифестује у комуникативној ситуацији и директно условљава начин комуникације. Рад је посвећен истраживању прагмалингвистичког аспекта појмова социјални статус и социјална улога на материјалу српског призренског говора. Стратегију ословљавања разматрамо у класно детерминисаним ситуацијама (преко социјалног статуса у друштвеној хијерархији) и породичном дискурсу (преко социјалних улога у породичној хијерархији). Циљ рада је реконструисање конвенционалне и неформалне технике обраћања у социјално детерминисаним условима говорног акта (социјални статус и социјална улога) које су важиле на прелазу између XIX и XX века у градском говору Призрена. Лексички материјал из српског призренског говора, преузет из Збирке речи из Призрена Димитрија Чимерикића, показује да говорници призренског ареала најчешће бирају стратегије учтивости и кооперативности, комбинујући тактике поштовања и блискости.

The category of social status in science is studied both from the socio-linguistic and pragma-linguistic aspect, since social status is linguistically manifested in the communicative situation and directly conditions the means of communication. The focus of this paper is the study of the pragma-linguistic aspect of the social status on a corpus of material of the Serbian speech of Prizren. The strategy of addressing is studied in class-determined situations (through social status in the social hierarchy) and family discourse (through social roles in the family hierarchy). The aim of the paper is to reconstruct the conventional and informal technique of address in socially-determined conditions of the speech act (social status and social role) which were the standard at the end of the 19th and beginning of the 20th century in the speech of the city of Prizren. The linguistic corpus was taken from the volume Zbirke reči iz Prizrena written by Dimitrije Čemerikić. The lexical material taken from the Serbian speech of Prizren indicates that the means of address occur in the function of markers of group membership – the wider community or family and have a social-regulative function. The speakers of the Prizren area usually chose politeness strategies and strategies of cooperation, combining tactics of respect and closeness. Mastering the tactics of politeness and cooperation is a necessary precondition for communication in a multi-ethnic and multi-cultural community. The behavioral models which take part in the speech act and are reflected in the form of address shape the social profile of the patriarchal Prizren man and characterize the mentality of the Prizren collective.