Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора)
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Фрагмент дијалекатске језичке слике света на којем је репрезентован концепт способности језички се манифестује преко лексичко-семантичког субпоља способности, који са субпољима темперамент и карактер попуњава лексичко-семантичко поље психичке карактеристике човека и употпуњује психолошки профил човека. У оквиру лексичко-семантичког субпоља способности идентификујемо два параметра за разврставање лексема, и то у областима интелектуалних и психомоторних способности. Лексичко-семантичку репрезентацију датог концепта пратимо на примеру квалификације човека у сфери интелектуалних и психомоторних способности у српском призренском говору. Основни корпус истраживања представља Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Лексичку парадигму, на основама теорије семантичког поља, представљамо као систем јединица организованих у мање парадигматске скупове: лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’интелектуалне способности’ и лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’психомоторне ...способности’. Конституентне јединице лексичко-семантичког субпоља способности комбинују елементе из интелектуалне сфере људске психе (паметан, разборит, уман, способан, вешт, окретан, сналажљив, хитар, брз; глуп, неразборит, сметен, будаласт, луцкаст, луд, сулуд, безуман), при чему се јасно издвајају опозити паметан – глуп и паметан – луд, док на негативној оси можемо пратити постепени прелаз из једног менталног стања у друго психичко стање (глуп – луд; луд − глуп). Број лексичких ознака којима се обележавају интелекстуална и психомоторна својства човека и висока продукција експресива у овом домену карактеризације човека показују да принцип интелекта има велики значај у поимању човека међу носиоцима дијалекта.
Keywords:
концепт способности / ЛСГ придева ’интелектуалне способности’ / ЛСГ ’психомоторне способности’ / српски призренски говорSource:
Јужнословенски филолог, 2017, 73, 1-2, 135-154Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
- Dialectological Research of the Serbian Linguistic Space (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-178020)
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Милосављевић, Тања З. PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6314 AB - Фрагмент дијалекатске језичке слике света на којем је репрезентован концепт способности језички се манифестује преко лексичко-семантичког субпоља способности, који са субпољима темперамент и карактер попуњава лексичко-семантичко поље психичке карактеристике човека и употпуњује психолошки профил човека. У оквиру лексичко-семантичког субпоља способности идентификујемо два параметра за разврставање лексема, и то у областима интелектуалних и психомоторних способности. Лексичко-семантичку репрезентацију датог концепта пратимо на примеру квалификације човека у сфери интелектуалних и психомоторних способности у српском призренском говору. Основни корпус истраживања представља Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Лексичку парадигму, на основама теорије семантичког поља, представљамо као систем јединица организованих у мање парадигматске скупове: лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’интелектуалне способности’ и лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’психомоторне способности’. Конституентне јединице лексичко-семантичког субпоља способности комбинују елементе из интелектуалне сфере људске психе (паметан, разборит, уман, способан, вешт, окретан, сналажљив, хитар, брз; глуп, неразборит, сметен, будаласт, луцкаст, луд, сулуд, безуман), при чему се јасно издвајају опозити паметан – глуп и паметан – луд, док на негативној оси можемо пратити постепени прелаз из једног менталног стања у друго психичко стање (глуп – луд; луд − глуп). Број лексичких ознака којима се обележавају интелекстуална и психомоторна својства човека и висока продукција експресива у овом домену карактеризације човека показују да принцип интелекта има велики значај у поимању човека међу носиоцима дијалекта. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора) SP - 135 EP - 154 VL - 73 IS - 1-2 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314 ER -
@article{ author = "Милосављевић, Тања З.", year = "2017", abstract = "Фрагмент дијалекатске језичке слике света на којем је репрезентован концепт способности језички се манифестује преко лексичко-семантичког субпоља способности, који са субпољима темперамент и карактер попуњава лексичко-семантичко поље психичке карактеристике човека и употпуњује психолошки профил човека. У оквиру лексичко-семантичког субпоља способности идентификујемо два параметра за разврставање лексема, и то у областима интелектуалних и психомоторних способности. Лексичко-семантичку репрезентацију датог концепта пратимо на примеру квалификације човека у сфери интелектуалних и психомоторних способности у српском призренском говору. Основни корпус истраживања представља Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Лексичку парадигму, на основама теорије семантичког поља, представљамо као систем јединица организованих у мање парадигматске скупове: лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’интелектуалне способности’ и лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’психомоторне способности’. Конституентне јединице лексичко-семантичког субпоља способности комбинују елементе из интелектуалне сфере људске психе (паметан, разборит, уман, способан, вешт, окретан, сналажљив, хитар, брз; глуп, неразборит, сметен, будаласт, луцкаст, луд, сулуд, безуман), при чему се јасно издвајају опозити паметан – глуп и паметан – луд, док на негативној оси можемо пратити постепени прелаз из једног менталног стања у друго психичко стање (глуп – луд; луд − глуп). Број лексичких ознака којима се обележавају интелекстуална и психомоторна својства човека и висока продукција експресива у овом домену карактеризације човека показују да принцип интелекта има велики значај у поимању човека међу носиоцима дијалекта.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора)", pages = "135-154", volume = "73", number = "1-2", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314" }
Милосављевић, Т. З.. (2017). Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора). in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(1-2), 135-154. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314
Милосављевић ТЗ. Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора). in Јужнословенски филолог. 2017;73(1-2):135-154. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314 .
Милосављевић, Тања З., "Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора)" in Јужнословенски филолог, 73, no. 1-2 (2017):135-154, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314 .