Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора)
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Фрагмент дијалекатске језичке слике света на којем је репрезентован концепт способности језички се манифестује преко лексичко-семантичког субпоља способности, који са субпољима темперамент и карактер попуњава лексичко-семантичко поље психичке карактеристике човека и употпуњује психолошки профил човека. У оквиру лексичко-семантичког субпоља способности идентификујемо два параметра за разврставање лексема, и то у областима интелектуалних и психомоторних способности. Лексичко-семантичку репрезентацију датог концепта пратимо на примеру квалификације човека у сфери интелектуалних и психомоторних способности у српском призренском говору. Основни корпус истраживања представља Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Лексичку парадигму, на основама теорије семантичког поља, представљамо као систем јединица организованих у мање парадигматске скупове: лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’интелектуалне способности’ и лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’психомоторне ...способности’. Конституентне јединице лексичко-семантичког субпоља способности комбинују елементе из интелектуалне сфере људске психе (паметан, разборит, уман, способан, вешт, окретан, сналажљив, хитар, брз; глуп, неразборит, сметен, будаласт, луцкаст, луд, сулуд, безуман), при чему се јасно издвајају опозити паметан – глуп и паметан – луд, док на негативној оси можемо пратити постепени прелаз из једног менталног стања у друго психичко стање (глуп – луд; луд − глуп). Број лексичких ознака којима се обележавају интелекстуална и психомоторна својства човека и висока продукција експресива у овом домену карактеризације човека показују да принцип интелекта има велики значај у поимању човека међу носиоцима дијалекта.
Кључне речи:
концепт способности / ЛСГ придева ’интелектуалне способности’ / ЛСГ ’психомоторне способности’ / српски призренски говорИзвор:
Јужнословенски филолог, 2017, 73, 1-2, 135-154Издавач:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Финансирање / пројекти:
- Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-178020)
TY - JOUR AU - Милосављевић, Тања З. PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/6314 AB - Фрагмент дијалекатске језичке слике света на којем је репрезентован концепт способности језички се манифестује преко лексичко-семантичког субпоља способности, који са субпољима темперамент и карактер попуњава лексичко-семантичко поље психичке карактеристике човека и употпуњује психолошки профил човека. У оквиру лексичко-семантичког субпоља способности идентификујемо два параметра за разврставање лексема, и то у областима интелектуалних и психомоторних способности. Лексичко-семантичку репрезентацију датог концепта пратимо на примеру квалификације човека у сфери интелектуалних и психомоторних способности у српском призренском говору. Основни корпус истраживања представља Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Лексичку парадигму, на основама теорије семантичког поља, представљамо као систем јединица организованих у мање парадигматске скупове: лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’интелектуалне способности’ и лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’психомоторне способности’. Конституентне јединице лексичко-семантичког субпоља способности комбинују елементе из интелектуалне сфере људске психе (паметан, разборит, уман, способан, вешт, окретан, сналажљив, хитар, брз; глуп, неразборит, сметен, будаласт, луцкаст, луд, сулуд, безуман), при чему се јасно издвајају опозити паметан – глуп и паметан – луд, док на негативној оси можемо пратити постепени прелаз из једног менталног стања у друго психичко стање (глуп – луд; луд − глуп). Број лексичких ознака којима се обележавају интелекстуална и психомоторна својства човека и висока продукција експресива у овом домену карактеризације човека показују да принцип интелекта има велики значај у поимању човека међу носиоцима дијалекта. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора) SP - 135 EP - 154 VL - 73 IS - 1-2 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314 ER -
@article{ author = "Милосављевић, Тања З.", year = "2017", abstract = "Фрагмент дијалекатске језичке слике света на којем је репрезентован концепт способности језички се манифестује преко лексичко-семантичког субпоља способности, који са субпољима темперамент и карактер попуњава лексичко-семантичко поље психичке карактеристике човека и употпуњује психолошки профил човека. У оквиру лексичко-семантичког субпоља способности идентификујемо два параметра за разврставање лексема, и то у областима интелектуалних и психомоторних способности. Лексичко-семантичку репрезентацију датог концепта пратимо на примеру квалификације човека у сфери интелектуалних и психомоторних способности у српском призренском говору. Основни корпус истраживања представља Збирка речи из Призрена Димитрија Чемерикића. Лексичку парадигму, на основама теорије семантичког поља, представљамо као систем јединица организованих у мање парадигматске скупове: лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’интелектуалне способности’ и лексичко-семантичку групу придева са хиперсемом ’психомоторне способности’. Конституентне јединице лексичко-семантичког субпоља способности комбинују елементе из интелектуалне сфере људске психе (паметан, разборит, уман, способан, вешт, окретан, сналажљив, хитар, брз; глуп, неразборит, сметен, будаласт, луцкаст, луд, сулуд, безуман), при чему се јасно издвајају опозити паметан – глуп и паметан – луд, док на негативној оси можемо пратити постепени прелаз из једног менталног стања у друго психичко стање (глуп – луд; луд − глуп). Број лексичких ознака којима се обележавају интелекстуална и психомоторна својства човека и висока продукција експресива у овом домену карактеризације човека показују да принцип интелекта има велики значај у поимању човека међу носиоцима дијалекта.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора)", pages = "135-154", volume = "73", number = "1-2", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314" }
Милосављевић, Т. З.. (2017). Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора). in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 73(1-2), 135-154. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314
Милосављевић ТЗ. Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора). in Јужнословенски филолог. 2017;73(1-2):135-154. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314 .
Милосављевић, Тања З., "Лексичко-семантичка репрезентација концепта способности на дијалекатској језичкој слици света (на примеру придевских лексема српског призренског говора)" in Јужнословенски филолог, 73, no. 1-2 (2017):135-154, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_6314 .