Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације

Abstract

Иако је реч о категорији подложној објективној и емпиријској провери, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјективности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функцији каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток радње, већ се њим неутралише њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регу лације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.

Ob wohl es sich im Fal le der Kausalität um eine objek ti ve Ka te go rie han - delt, in di e ser Ar be it wol len wir auf di e je ni gen Be i spi e le zurückwe i sen, bei de nen die su bjek ti ve Wa hr neh mung einer ka u sa len Be zi e hung in einem Gesche hen die entsche i den de Rol le spi elt. Di e se su bjek ti ve Per spek ti ve ist im Satz durch die Einführung von Mo dal wör tern in der Funk tion von ka u sa len Re gu la to ren aus ge drückt wor den, wie z. B. zwec klos, sin nlos usw. Nur durch die Einführung ge e ig ne ter ka u sa ler Re gu la to ren können zwei Gesche hen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst ge kom men, ich bin schon fer tig. Eine de rar ti ge Möglichkeit ein Gesche hen zu ver ste hen lässt sich auf ver schi e den syntak tischen Ebe nen aus zu drücken.